Moćne demonstracije sile prirode, oluje su u velikoj meri fascinantne, ali i opasne, ukoliko ne znamo kako treba da se ponašamo i kako da se zaštitimo tokom oluje.
U osnovi, topli, vlažan vazduh struji prema gore, hladi se i kondenzuje, stvarajući oblake, unutar kojih snažne vazdušne struje stvaraju, slobodno se može reći, idealne uslove za nastanak jakog električnog naboja. Zatim se negativan naboj gomila pri dnu oblaka, dok se pozitivni koncentriše na njegovom vrhu. Upravo to razdvajanje naboja stvara električno polje koje na kraju rezultira spektakularnim munjama. Munje brzo zagrevaju vazduh oko sebe, izazivajući eksplozivno širenje koje čujemo kao grmljavinu.
Pored munja i grmljavine, oluje nose sa sobom i druge opasnosti. Jaki vetrovi mogu dostići brzinu i veću od 100 kilometara na sat, čupajući drveće i oštećujući infrastrukturu. Obilne padavine, koje su takođe pratioci oluja, mogu dovesti do poplava, a ponekad i oluje mogu biti prraćene tornadima ili se može javiti takozvana superćelijska oluja.
Šta je oluja?
Složena meteorološka pojava, oluja se u osnovi sastoji od kumulonimbus oblaka, vrlo razvijenih vertikalno, unutar kojih se odvija celokupan proces i formiranja elekričnog naboja, a kasnije i pražnjenja.
Topli, vlažan vazduh se penje u više slojeve atmosfere, hladi se i kondenzuje, pretvarajući se u sitne kapljice vode ili kristale leda, formirajući oblake. Snažne vertikalne struje vazduha unutar oblaka dovode do razdvajanja električnih naboja, i to sa negativnim na dnu i pozitivnim na vrhu. Zatim to razdvajanje stvara električno polje koje na kraju i dovodi do oluja u Beogradu i drugim gradovima naše zemlje, koje su često praćene munjama i gromovima.
Munje su brzo i jako električno pražnjenje, dok gromovi nastaju zbog naglog širenja zraka zagrejanog munjom. Pored munja i grmljavine, oluje mogu biti praćene i drugim opasnostima kao što su jaki vetrovi, obilne padavine, pa čak i tornada.
Kako nastaje oluja?
Nekoliko atmosferskih pojava dovodi do oluja, koje mogu biti praćene jakim pražnjenjem u vidu munja i gromova.
Najpre sunčeva energija zagreva površinu Zemlje, što dovodi do zagrevanja vazduha koji se nalazi iznad nje. Taj zagrejani vazduh ima manju gustinu, pa se penje u više slojeve atmosfere, dok potiskuje hladniji vazduh prema dole. Takvo vertikalno kretanje vazduha poznato je kao konvekcija.
U međuvremenu, dok se topli vazduh penje, on se hladi i kondenzuje, pretvarajući vodenu paru u sitne kapljice vode ili kristale leda. Sve to dalje dovodi do formiranja oblaka, obično kumulonimbusa.
Unutar oblaka, snažne vertikalne struje vazduha dovode do razdvajanja električnih naboja, zahvaljujući čemu dolazi do stvaranja električnog polja unutar oblaka. Kada električno polje postane dovoljno jako, dolazi do električnog pražnjenja i pojave munja, odnosno vidljivog puta kroz vazduh kojim se kreće električna struja. Grom je zapravo zvuk koji nastaje zbog naglog širenja zraka zagrejanog munjom.
Pored munja i grmljavine, oluja može da bude praćena i drugim opasnim pojavama, poput jakih vetrova i obilnih padavina, recimo.
Kako se kreće oluja?
U većini slučajeva se oluja kreće u pravcu prevlađujućeg vetra na tim visinama. Brzina kretanja oluje može varirati od 20 do 60 kilometara na sat, pa i više, sve u zavisnosti od jačine vetra.
Zanimljivo je pomenuti da se veće i jače oluje obično kreću sporije od manjih i slabijih oluja, što se događa zato što veće oluje imaju složeniju strukturu i unutrašnju dinamiku koja utiče na njihovo kretanje.
Takođe, oluje mogu menjati put kretanja pod uticajem okolnih vazdušnih masa, s tim da i teritorija preko koje se kreće oluja može uticati na njeno kretanje. Na primer, planine mogu blokirati put oluje ili je usmeriti u drugom pravcu.
U slučaju da se u blizini nalaze dve ili više oluja, one mogu uticati na međusobno kretanje, te se može desiti da se, recimo spoje u jednu veću oluju ili se mogu razići u suprotnim pravcima.
Treba svakako imati na umu i to da je kretanje oluja u velikoj meri nepredvidivo. Zbog složene interakcije više različitih faktora, teško je sa sigurnošću predvideti put i brzinu kretanja oluje. Meteorolozi koriste razne modele i tehnike za praćenje i prognozu kretanja oluja, ali tačne prognoze su moguće samo u kratkom vremenskom periodu.
Šta ne treba raditi tokom oluje?
Budući da oluje mogu biti i te kako zastrašujuće i opasne, to je važno znati kako se zaštiti tokom oluje, bez obzira da li se nalazite na otvorenom ili u zatvorenom prostoru.
- Za boravak na otvorenom prostoru u toku oluje najvažnije je da se sklonite u zatvoreni prostor čim vidite znake oluje. Ako je to moguće, naravno.
- Drveće, tornjevi i druge visoke strukture privlače munje. I zato vodite računa da dok traje oluja ne budete blizu njih.
- Metal je dobar provodnik električne struje, pa izbegavajte dodir sa metalnim ogradama, vratima, alatkama, ili bilo čim metalnim tokom oluje.
- Voda takođe dobro provodi struju. Zato bi valjalo da izbegavate tuširanje, kupanje, pranje suđa ili bilo kakav kontakt sa vodom dok oluja traje.
- Fiksni telefoni, mobilni telefoni i elektronski uređaji mogu biti opasni tokom oluje, ako se nalazite na otvorenom, pa bi valjalo da izbegavate njihovo korišćenje, ali i da ih isključite iz struje, odnosno sa punjača ukoliko ste u zatvorenom prostoru. Naravno, sve to pod pretpostavkom da u zatvorenom prostoru u kome se nalazite tokom oluje, ne postoji gromobran.
- Zatvorite sve prozore i vrata kako biste se zaštitili od jakog vetra, kiše i drugih propratnih pojava, koje mogu biti prilično neprijatne.
Imajte na umu da munje mogu udariti i nakon što se vidljive padavine udalje. Zato sačekajte neko vreme nakon prestanka grmljavine pre nego što izađete iz skloništa.
Zapamtite, bezbednost je na prvom mestu tokom oluje i poštovanje ovih pravila može vam spasiti život.
Kako se zaštiti tokom oluje?
Najsigurnije mesto tokom oluje je unutrašnjost zgrade sa gromobranom. Izbegavajte boravak na otvorenom, pod drvećem ili u blizini električnih vodova i visokih objekata.
Ne dodirujte metalne predmete, vodu, ili elektronske uređaje tokom oluje. Takođe, izbegavajte korišćenje telefona, tuširanje, ili kupanje.
Zatvorite prozore i vrata kako biste se zaštitili.
Pronađite unutrašnju prostoriju, podalje od prozora i spoljnih zidova, i tamo ostanite tokom oluje. Izbegavajte stajanje pored prozora i posmatranje munja.
Informisanost o vremenskim prilikama je takođe važna. Redovno pratite prognoze i upozorenja o olujama kako biste mogli blagovremeno preduzeti mere zaštite.