Iako je kotlina uglavnom okarakterisana kao ulegnuće, koje je okruženo sa sve četiri strane uzvišenjima, može se desiti da to bude i prostor, koji je sa jedne ili dve strane oivičen tokovima reka.
U suštini, kotline mogu imati različito poreklo, a sve u zavisnosti od toga da li su nastale usled delovanja lednika, zemljotresa, erozije ili drugih prirodnih pojava.
Ponekad se kotline mogu javiti čak i na okeanskom dnu, a takva ulegnuća se dele na dubokomorska i ivična.
Osnovna podela kotlina
Na osnovu toga kako su nastale, kotline se dele na:
- erozivne
- tektonske
Kako im i sam naziv kaže, erozivne kotline nastaju usled dejstva erozije zemljišta. Obično se javljaju u rečnim dolinama i to na onim mestima, na kojima je izuzetno jaka bočna erozija. U dolini reke Golijska Moravica, koja sa planine Golije, na kojoj izvire teče do reke Zapadne Morave, u koju se uliva u blizini grada Požega, nalaze se Ariljska i Ivanjička kotlina, koje se svrstavaju u erozivne kotline.
Nastale usled tektonskih promena, te takav naziv i nose, tektonske kotline u Srbiji su:
- Žagubička
- Pirotska
- Homoljska
- Svrljiška
- Sokobanjska
Najveća kotlina u Srbiji
Na području Republike Srbije ima više od 30 kotlina različite površine i različitog porekla. Tačnije, njih 34.
Poznata i po starinskom nazivu Niško polje, Niška kotlina je najveća kotlina u Srbiji.
Niška kotlina
U jugoistočnom delu Srbije, u neposrednoj blizini Sićevačke klisure nalazi se Niška kotlina, koja zauzima površinu od 620 kvadratnih kilometara. Širine je 22, a dužine duplo veće, odnosno 44 kilometra.
Nešto više od 260 hiljada ljudi živi na prostoru Niške kotline.
Izuzev grada Niša, kao centralnog područja Niškog polja, tu su i teritorije 72 seoska naselja.
Mada se oko nje nalaze uzvišenja, u vidu brda i planina, kroz ovu kotlinu protiču i neke od značajnih reka u tom delu naše zemlje, a među kojima se posebno izdvajaju reka Nišava, zatim Kutinska reka i Južna Morava.
Kako je nastala Niška kotlina?
Smatra se da je još u vreme pred završetak miocena nastala Niška kotlina, te da je od tada prošla kroz brojne faze, kako bi stekla današnji izgled.
S obzirom na to da je u pitanju područje rodopske mase, koja se smatra najstarijim u geografskom smislu na području čitavog Balkanskog poluostrva, Niška kotlina je najverovatnije nastala u periodu stvaranja raseda, a što je dovelo i do pojave udolina u okviru raseda, odnosno kotlina.
Takođe se smatra i da je reka Nišava nastala krajem pliocena, što je period od pre između 5,3 i 1,8 miliona godina, te da je upravo ona imala uticaja i na formiranje ove kotline i njenog današnjeg izgleda.
Zanimljivosti o Niškoj kotlini
- Krečnjačke mase, koje su dovele do formiranja današnje Suve planine nastale su u periodu oligocena i miocena, odnosno milionima godina ranije.
- Na području Niške kotline se mogu videti i sedimentne i magmatske stene, kao i kristalasti škriljci.
- Predeo koji je prekriven krasom na području Niške kotline nalazi se na brdu Koritnjak.
- Niška kotlina poznata je kao područje bogato vodotokovima i lekovitim vodama.
- Prosečna godišnja temperatura vazduha u Niškoj kotlini kreće se od 1,5 stepeni Celzijusa tokom zime do nešto više od 21 stepen, koliko je prosečno u toku letnjih meseci.
- Najniža zabeležena temperatura vazduha u Niškoj kotlini iznosila je minus 23,7 stepeni Celzijusove skale i zabeležena je na dan 25. januara 1963. godine.
- Na dan 24. jula 2007. godine izmereno je čak 44,2 stepena, što je najviša temperatura vazduha u Niškoj kotlini ikada zabeležena.