Ne kaže se bez razloga da kada se nauče padeži u srpskom jeziku, pola posla, što se tiče gramatike, je završeno. Jednostavno rečeno, padeži se smatraju jednim od najznačajnijih segmenata gramatike. Uz pomoć padeža jasno se razume kakav je odnos reči u jednoj rečenici.
Slikovitije objašnjeno, padeži pružaju odgovore na pitanja ko vrši radnju, šta je predmet radnje, na kojoj lokaciji se radnja jedne rečenice odvija i slično.
No, iako možda deluju na prvi pogled komplikovano, pitanja za padeže u srpskom jeziku su tu da pojednostave razumevanje.
Padeži u srpskom jeziku
Ukupno je sedam padeža i svaki od njih ima tačno određenu funkciju. Osnovna podela padeža je na nezavisne i zavisne.
Jednostavno, nezavisni padeži su nominativ i vokativ, a koriste se za označavanje vršioca radnje, odnosno za dozivanje. Imenice koje su u nezavisnim padežima su samostalne, odnosno nezavisne od ostalih rečeničnih delova. Sa druge strane, preostalih pet padeža su zavisni padeži i to su:
- genitiv
- dativ
- akuzativ
- instrumental
- lokativ
Zavisni padeži u srpskom jeziku se koriste za izražavanje različitih odnosa između reči koje su deo jedne rečenice. Zahvaljujući korišćenju tih padeža stiče se jasniji utisak o tome u kom su odnosu imenice, odnosno kako su povezane sa ostalim rečima u jednoj rečenici.
Dakle, ključna razlika između nezavisnih i zavisnih padeža je u tom što što nezavisni padeži „stoje“ samostalno, dok zavisni padeži uvek zavise od ostalih reči u jednoj rečenici i dopunjuju njihovo značenje.
Padeži pitanja
Da bi se bolje razumeli padeži u srpskom jeziku, postoje pitanja koja treba postaviti, kako bi se precizno odredilo u kom od svih sedam padeža je jedna imenica. Kada se nauče pitanja za padeže u srpskom jeziku, nema više nikakvih poteškoća.
Pitanja za padeze u srpskom jeziku su:
- Nominativ: Ko? Šta?
- Genitiv: Koga? Čega? (Od) koga? (Od) čega?
- Dativ: Kome? Čemu?
- Akuzativ: Koga? Šta?
- Vokativ: Hej! O!
- Instrumental: (S) kim? (S) čim?
- Lokativ: (O) kome? (O) čemu? Gde?
Nominativ je padež subjekta u jednoj rečenici.
Genitiv označava kako pripadnost i deo jedne celine, tako i poreklo.
Dativ izražava namenu ili definiše u kom pravcu se nešto ili neko kreće.
Akuzativ je objekat radnje.
Vokativ je padež koji se koristi za dozivanje.
Instrumental je padež koji označava i sredstvo za vršenje radnje i društvo.
Lokativ se koristi da izrazi mesto vršenja radnje.
Svakako treba imati na umu da su prethodno navedene samo osnovne funkcije padeža, jer padeži u srpskom jeziku mogu imati i više funkcija. Takođe postoje i određeni predlozi koji mogu pomoći preciznijem određivanju padeža. Tako da slobodno možemo reći da smo ovim samo zagrebali, inače kompleksnu temu koja se tiče padežnog sistema srpskog jezika.
Pitanja za padeže – primeri
Da bi se bolje razumelo kako glase pitanja za padeže u srpskom jeziku, tu su primeri.
Devojčica dolazi. (ko dolazi? – devojčica – nominativ)
Parče torte. (parče čega? – torte – genitiv)
Dao sam knjigu Jeleni. (kome sam dao knjigu? – Jeleni – dativ)
Vidim mamu. (koga vidim? – mamu – akuzativ)
Marta, dođi! (Marta – vokativ)
Šetam sa devojkom. (sa kim šetam? – sa devojkom – instrumental)
Mi smo kod kuće. (gde smo mi? – kod kuće – lokativ)