U svetu ishrane, sve više ljudi teži ka zdravijim opcijama, uključujući i izbor šećera. Mnogi se okreću smeđem šećeru smatrajući ga zdravijom alternativom u poređenju sa belim. Ali, da li je ova pretpostavka zaista utemeljena na činjenicama ili je to samo još jedna marketinška udica?

Pre svega, treba znati da i beli i smeđi šećer potiču od istog izvora – šećerne trske. Razlika leži u procesu proizvodnje koji utiče na njihovu boju, ukus i teksturu.

Nutritivne vrednosti belog i smeđeg šećera

Kada se radi o nutritivnim vrednostima, smeđi šećer sadrži nešto manje ugljenih hidrata od belog – 89 grama u smeđem u poređenju sa 89,8 grama u belom šećeru. Dok u 100 grama smeđeg šećera ima 380 kalorija, dotle u istoj količini belog šećera ima 387 kalorija. Ova mala razlika u kalorijama može biti zanemarljiva u dnevnom unosu, ali može biti važna za one koji pažljivo prate svoju ishranu.

Ono što daje minimalnu prednost smeđem šećeru je da sadrži mikronutrijenata poput kalcijuma, gvožđa, kalijuma i magnezijuma. Iako su ovi elementi prisutni u jako malim količinama, dodavanje smeđeg šećera može pružiti minimalan dodatak ovih hranljivih materija u ishrani, pa je mnogiim ljudima lakše da ga koriste nego beli šećer.

Jedina razlika između belog i smeđeg šećera je u ukusu.

Iako se nutritivne vrednosti mogu razlikovati, glavna razlika između belog i smeđeg šećera leži u njihovom ukusu. Smeđi šećer, zbog prisustva melase, ima bogatiji ukus i aromu, dok je beli šećer neutralniji i slađi.

Kad treba koristiti jedan a kad drugi?

Odabir između belog i smeđeg šećera uglavnom zavisi od ličnih preferencija, kao i od specifičnih zahteva recepta.

Smeđi šećer se često koristi u receptima gde se želi postići bogatiji ukus, dok se beli šećer često koristi kada se želi postići neutralniji ukus ili u receptima gde je važna čistoća boje, poput pripreme šećernog sirupa.