Rođen u Trebinju 30. avgusta 1969. godine, preminuo u Beogradu 09. februara 2018. godine, Nebojša Glogovac je glumac, koji je ostavio značajnog traga, najpre na pozorišnoj, a zatim i na filmskoj sceni Beograda i Srbije.

Izuzev neospornog talenta, citati Nebojše Glogovca su ono po čemu ga mnogi pamte.

Glumac Nebojša Glogovac – kratka biografija

Iako je već od malih nogu uplovio u svet glume, Nebojša Glogovac je široke narodne mase osvojio ulogom Bogdana Bilogorca, koju je, u najmanju ruku odigrao maestralno i tako na najbolji mogući način oživeo lik Slobodana Bobe Selenića iz dela Ubistvo s predumišljajem.

Još 1981. godine se Nebojša Glogovac pojavio u čuvenoj televizijskoj seriji Priče iz Nepričave, a prva pozorišna uloga koju je odigrao bila je u predstavi Velika pljačka, koju je režirao proslavljeni reditelj, Dejan Mijač. Kasnije će Glogovac imati plodonosnu saradnju sa ovim rediteljem.

I mada je na daske koje život znače zakoračio prvi put ozbiljnije u Ateljeu 212 u Beogradu, njegova matična kuća postaće Jugoslovensko dramsko pozorište.

Ne može se pomenuti Nebojša Glogovac, a da se ne pomenu predstave poput Bure baruta ili Troil i Kresida. Iako su to bili njegovi, da tako kažemo, glumački počeci, moglo se videti odmah da je u pitanju glumačka veličina.

Igrao je Glogovac i u predstavi Tamna je noć Kult teatra u Beogradu, ali i u filmu Vukovar, jedna priča i u još mnogo predstava i filmova… Zato i nije tako jednostavno pobrojati sve pozorišne i filmske uloge ovog glumačkog velikana, koji nas je prerano napustio. Ali ko je, makar i jednom imao tu sreću i čast da gleda Glogovca u pozorištu, sasvim sigurno zna o kakvom talentu se radilo.

Posthumno je film pod nazivom Trebinje svome Nebojši, u kome je prikazana plodonosna karijera ovog glumca, prikazan u Kulturnom centru njegovog rodnog grada na dan 12. februara 2018. godine.

Dva dana docnije Kulturni centar Pančeva predlaže promenu naziva u Centar za kulturu Nebojša Glogovac, budući da je ne samo svoje detinjstvo proveo u tom gradu, nego je u toj ustanovi i počeo karijeru glumca, ali nažalost da odluka nije i zvanično usvojena.

Iste godine kada je preminuo, na dan 03. aprila, Nebojša Glogovac posthumno dobija prestižnu nagradu Dobričin prsten, koja se dodeljuje glumcima u Srbiji za životno delo. Nažalost, Nebojša Glogovac je do sada prvi i jedini glumac koji je posthumno dobio tu značajnu nagradu.

Nebojša Glogovac citati

Kao i kada su u pitanju uloge Nebojše Glogovca, i u pozorištu i na filmu, koje se teško mogu nabrojati, tako je i sa mudrim mislima ovog glumačkog velikana, kojih nije bilo malo.

Neki citati Nebojše Glogovca preuzimani su iz intervjua, dok je bilo i onih koji su mnogima postali sinonim za ovog glumca. Među takvim citatima, sasvim sigurno se izdvaja onaj:

Ako mračiš, mračno je. Ako sijaš, sjajno je. Do tebe je.

Neke od najpoznatijih mudrih reči, koje je u različitim periodima i prilikama izrekao Glogovac su:

Život je kao olovka, svakog dana je sve kraći. Potrudite se da nešto lepo nacrtate dok ga još ima.

Vreme je naš najveći neprijatelj, nisu ljudi. Ljudi su prolazni kao i sve ostalo, ali vreme će uvek biti tu da vam oduzme sve. Godine, mladost, ljubav, sećanja, voljene osobe, a na kraju i vas. Vreme nikom ne prašta. Od vremena još niko pobegao nije.

Ne leče se ožiljci tako što ih praviš drugima.

Duša je sve ono što nas vuče ka ljubavi, idealima, dobroti, čovekoljublju, empatiji. Ljudska duša je neka promisao, kosmička sila u nama koja nas čini bližim Bogu i razlikuje nas od životinja i čini nas višim bićima.

Ako neko ne može da nađe vremena za vas, ne vredi ga ni čekati.

Uvek treba biti dobar. Bez obzira da li će vam se neko zahvaliti ili ne, pamtiti ili ne, da li će vam uzvratiti ili ne… Negde se sve to piše!

Sve je danas lako dostupno, otvoreno, a ljudi i dalje dozvoljavaju da budu jahani.

Utisak je da je današnji svet totalno komercijalizovan i da je neka spoljna ljuštura najvažnija. Vrednosti koje su neisplative i koje ne mogu novcem da se kupe su sklonjene. Novac je postao kompletna logika ljudskog ponašanja i delovanja, što je strašno. S druge strane, ostaje potreba za vrednostima, ali taj raskorak, bojim se da će negde duboko da boli ljude i da zbog toga dolazi do gomile nesuglasica i problema.

Kako ja nisam idealan, ne očekujem ni savršenu ženu, niti to postoji. Dobra je ona koja se uklapa u tvoje prednosti i mane, kada jedno drugo popunjavate i dopunjavate i kao planinari jedno drugo vučete uz uže i pravite zajednicu od ta dva krnja objekta, kakvi smo mi ljudi. Svako od nas je pomalo krnji, ponegde mnogo jak, ponegde slab i prihvatiti jedno drugo sa svim manama i vrlinama može da bude blizu idealnog.

Ponekad, bez obzira na to koliko ste dragi, koliko ste ljubazni, koliko ste brižni, koliko volite, to jednostavno nije dovoljno za neke ljude…

Nemoguće je uvek pokazati osećanja u punom intenzitetu kao što je nemoguće govoriti samo istinu, jer bi to bio vrlo brz put ka ludilu ili izgnanstvu. Kada bih odlučio da budem isključivo duhovno biće i da se osamim u nekom manastiru tada bih mogao mnogo lakše da govorim stalno istinu. Ali, i takva istina mora da se prilagodi nekome, jer da bi vas razumeo morate mu to reći na način koji on može da prihvati, tako da sve to ima gomilu nijansi.

Novac je postao kompletna logika ljudskog ponašanja i delovanja, što je strašno.

Dobrota je prezrena, odnosno obezvređena. Sve te uzvišene i neopipljive vrednosti ljudskog duha – poput hrabrosti, poštenja, vernosti, bezuslovnog prijateljstva i ljubavi – danas su ismejane i nisu popularne. Važno je samo koliko ste ljudi prevarili. Ako ste prevarili mnogo ljudi i pritom zaradili, onda ste namazani i mnogo ste pametni. Time dobijate poene i niko vas neće prezreti.