U svetlu trenutne eskalacije sukoba između Izraela i Palestine, kao i novog fronta protiv Hezbolaha u Libanu, izraelski sistem odbrane, poznat kao Gvozdena kupola (engl. Iron Dome), ponovo je u središtu pažnje. U pitanju je izuzetno napredan sistem raketne odbrane, koji igra ključnu ulogu u zaštiti civilnog stanovništva Izraela od hiljada projektila koje ispaljuju militantne grupe iz pojasa Gaze, kao i sa severnih granica Izraela.
Prema izveštaju CNN-a, ovaj sistem se pokazao kao jedan od najvažnijih elemenata izraelske odbrambene strategije, primarno zato što štiti ne samo civile, nego i infrastrukturu zemlje. Samo u maju ove godine, Gvozdena kupola imala je impresivan učinak sa uspešnošću od 95,6% u presretanju raketa ispaljenih od strane Islamskih džihadista.
Kako funkcioniše Gvozdena kupola?
Najjednostavnije rečeno, Gvozdena kupola je, u najmanju ruku sofisticirani mobilni sistem protivraketne odbrane. Primarno se koristi za presretanje i uništavanje neprijateljskih projektila već u vazduhu, odnosno pre nego što uspeju da stignu do ciljeva na zemlji.
Sistem je osmišljen sa ciljem zaštite gradova i naseljenih mesta u Izraelu kako od raketa i minobacačkih projektila, tako isto i od dronova koji pristižu iz pojasa Gaze, sa teritorije Libana i drugih potencijalnih izvora pretnji. Njegova ključna uloga je minimizacija štete i civilnih žrtava tokom sukoba.
Sistem poznat kao Gvozdena kupola se sastoji od nekoliko glavnih komponenti:
- Radarska detekcija: Prvi korak u funkcionisanju Gvozdene kupole je detekcija dolazeće pretnje. Radari koji su postavljeni u okviru sistema skeniraju nebo u realnom vremenu i zahvaljujući tome otkrivaju projektil čim on bude ispaljen. Mogu detektovati neprijateljske rakete na udaljenosti od 4 do 70 kilometara, što omogućava brzu reakciju.
- Predikcija putanje: Nakon detekcije, podaci o putanji rakete se momentalno šalju komandno-kontrolnom centru. U tom centru se vrši izračunavanje putanje i vrši se procena toga da li će raketa pogoditi naseljeno područje ili neki drugi važan cilj, poput infrastrukture. Ukoliko se predviđa da će projektil pasti u nenaseljeno područje ili u more, sistem ne reaguje, čime se smanjuje nepotrebna upotreba presretačkih raketa i na taj način se i štede resursi.
- Procena pretnje: Na osnovu predviđanja putanje, sistem donosi odluku o tome da li je pretnja dovoljno ozbiljna da opravda lansiranje presretačke rakete. Gvozdena kupola daje prioritet raketama koje predstavljaju najveću opasnost po ljudske živote i ključnu infrastrukturu, posebno kada se suočava sa više projektila istovremeno.
- Lansiranje i presretanje: Ako je projektil procenjen kao pretnja, sistem aktivira jednu od lansirnih jedinica unutar najbliže baterije. Raketa-presretač, poznata pod imenom Tamir, lansira se ka dolazećem projektilu i presreće ga u vazduhu. Te presretačke rakete su visoko upravljive, sa mogućnošću prilagođavanja putanje tokom leta, kako bi se precizno sudarile sa neprijateljskim projektilom i uništile ga pre nego što stigne do cilja.
Svaka raketa-presretač je dugačka oko tri metra, teška skoro 90 kilograma i nosi 11 kilograma eksploziva, što je dovoljno da uništi neprijateljski projektil na sigurnoj udaljenosti od zemlje. Kada presretačka raketa pogodi cilj, civili često mogu čuti glasan prasak, a ponekad čak osetiti i vibracije sa zemlje.
Gvozdena kupola je dizajnirana da efikasno odgovori na sve vrste pretnji koje dolaze sa niskih visina, kao što su nevođene rakete koje ispaljuju militantne grupe poput Hamasa i Hezbolaha. Ono što je posebno važno jeste sposobnost sistema da ignoriše projektil koji ne predstavlja ozbiljnu pretnju, čime se dodatno optimizuje upotreba resursa i povećava efikasnost.
Osim toga, Gvozdena kupola je visoko mobilna. Postoji deset baterija širom Izraela, a svaka baterija se može brzo premeštati i postaviti na novo mesto za samo nekoliko sati, čime se stvara dinamičan odbrambeni štit koji može da odgovori na različite pretnje u realnom vremenu.
Uspeh i izazovi
Od prve primene 2011. godine, Gvozdena kupola je više puta unapređivana, što joj je omogućilo da ostane visoko efikasan alat u suzbijanju pretnji iz vazduha. S obzirom na to da je Izrael okružen neprijateljskim grupama poput Hamasa i Hezbolaha, Gvozdena kupola je postala neophodna za svakodnevnu sigurnost stanovništva.
Iako sistem pruža izvanrednu zaštitu, njegovo korišćenje nije jeftino. Svaka presretačka raketa košta između 40.000 i 50.000 dolara, što znači da održavanje ovog nivoa odbrane tokom intenzivnih sukoba može značajno opteretiti državni budžet. Tokom jednog rata, Izrael može ispaliti na hiljade presretačkih raketa, što dodatno povećava troškove.
Razvoj i finansiranje
Razvoj Gvozdene kupole započeo je 2007. godine, a prve baterije su bile spremne za upotrebu 2011. godine. Iako je Izrael u početku samostalno finansirao razvoj sistema, ubrzo je dobio značajnu pomoć od Sjedinjenih Američkih Država. Do 2021. godine, SAD su uložile oko 1,6 milijardi dolara u ovaj projekat, a 2022. godine Kongres je odobrio dodatni paket pomoći od milijardu dolara kako bi se nadoknadile rezerve presretačkih raketa.
Saradnja između dve zemlje je nastavila da napreduje, a Gvozdena kupola je postala simbol tehnološke saradnje između Izraela i SAD. U julu 2014. godine, američka kompanija Raytheon je postala ključni partner u proizvodnji komponenti za rakete Tamir, koje koriste Gvozdenu kupolu.
Značaj u aktuelnom sukobu
U trenutnim sukobima, koji uključuju vojnu intervenciju Izraela u Gazi i Libanu, Gvozdena kupola se koristi u gotovo svakodnevnim operacijama. Njena efikasnost je ključna za smanjenje broja civilnih žrtava i sprečavanje oštećenja infrastrukture u izraelskim gradovima. Dok rakete Hamasa i Hezbolaha neprestano prete izraelskom stanovništvu, Gvozdena kupola pokazuje koliko je važna u modernom vođenju rata, omogućavajući Izraelu da nastavi svoje operacije uz smanjenje rizika za civile.
Na kraju krajeva, treba imati na umu da je Gvozdena kupola mnogo više od običnog sistema odbrane. Može se slobodno reći da je ona postala svojevrstan simbol izraelske otpornosti i tehnološke superiornosti, jer čuva živote i štiti zemlju u periodima intenzivnih sukoba.