U trenutku kada se očno sočivo zamuti nastaje katarakta. Posledica je otežano ili čak onemogućeno da jasno vidimo. Upravo je katarakta jedan od najčešćih razloga za lošiji vid, pa čak i njegov gubitak, ako se ne sanira blagovremeno.
U većini slučajeva je katarakta vezana za stariju populaciju, mada se može javiti i kod mlađih osoba.
I mada se mahom vezuje za starost, uzroci nastanka katarakte mogu biti i različite povrede oka, ali i određena zdravstvena stanja, te genetske predispozicije. Upravo zato što je odgovor na pitanje zbog čega nastaje katarakta toliko kompleksan, važno je na vreme prepoznati simptome i reagovati, jer će upravo to i doprineti očuvanju vida.
U celokupnom procesu vida, očno sočivo igra ključnu ulogu. Njegova osnovna funkcija jeste da omogući svetlosti da se fokusira na mrežnjaču, što podrazumeva normalan vid. Međutim, kada usled nekog razloga dođe do zamućenja očnog sočiva, tada se svetlost ne može pravilno fokusirati na mrežnjaču, pa će se javiti i zamagljenje vida.
Treba znati i to da se katarakta nikada ne javlja odjednom, već napreduje postepeno. U početku, obično se javlja samo zamagljen vid ili određene poteškoće prilikom čitanja sitnijeg teksta. Kako katarakta napreduje, tako se javljaju i izraženiji simptomi, sve do trenutka dok ne dođe do značajnog ometanja tokom obavljanja svakodnevnih aktivnosti.
Šta je katarakta oka?
Stanje koje podrazumeva zamućenje očnog sočiva i posredno ima uticaja na vid, poznato je kao katarakta. U većini slučajeva se ovo stanje vezuje za stariju životnu dob, ali postoje slučajevi kada se i kod mlađe populacije javlja zamućenje sočiva, od koga vremenom nastaje i katarakta.
Da bi se saznali uzroci nastanka katarakte mora se uzeti u obzir i genetski faktor, jer on može igrati presudnu ulogu. Isto tako, ukoliko dođe do određenih povreda oka, može se javiti zamućenje očnog sočiva.
Uzroci nastanka katarakte
Najčešći uzrok koji dovodi do zamućenja očnog sočiva jeste starost. Jednostavno, kako čovek stari, priroda očnog sočiva je takva da ono postepeno gubi elastičnost. Vremenom taj gubitak elastičnosti dovodi i do smanjenja prozirnosti, a posredno i sočivo gubi sposobnost fokusiranja na svetlost.
Do svega toga zapravo dovodi prirodno taloženje proteina na sočivu, budući da je očno sočivo mahom sačinjeno od proteina i vode. Sve to dovodi do zamagljenja vida i smanjenja oštrine vida.
I mada je starenje proces koji je sasvim prirodan, mogu se javiti određeni faktori koji imaju uticaja na ubrzani razvoj katarakte. Najčešće to uključuje pušenje i lošu ishranu, ali i preteranu izloženost UV zracima, te nepravilno korišćenje određenih medikamenata.
Zašto još nastaje katarakta?
Iako se katarakta najčešće povezuje sa starenjem, genetikski faktor može da igra važnu ulogu u njenom nastanku. Tako recimo osobe u čijoj porodici postoji istorija katarakte ili nekih drugih očnih bolesti, jednostavno imaju veću šansu da razviju ovu bolest.
Takođe, postoje i određene vrste katarakte koje se smatraju naslednima, pa se mogu javiti u ranijoj životnoj dobi. Obično je to slučaj sa kongenitalnim kataraktama, koje su mahom prisutne već pri rođenju ili se, pak razvijaju u detinjstvu. Smatraju se retkim, ali se mogu javiti usled određenih genetskih mutacija, zbog kojih se oko ne razvija kako treba. A to u praksi znači da se dete može roditi sa već zamućenim očnim sočivom, pa je potrebno pristupiti lečenju u što kraćem roku, kako bi se sprečio potencijalni gubitak vida u budućnosti.
Naravno da čak i ako postoji nasledni faktor, to ne mora da znali da će svako dete imati kataraktu. Ali ako su roditelji ili bliži preci imali kataraktu, potrebno je redovno pratiti stanje i ići na oftalmološke preglede u skladu sa preporukom stručnjaka.
Pored svega pomenutog i povrede oka mogu da izazovu zamućenje sočiva oka, što posredno može dovesti do katarakte. Bilo da su to udarci u oko ili neke ozbilnjije opekotine, te eventualne hirurške intervencije, svakako treba konsultovali stručnjaka. Treba imati na umu da se u takvim slučajevima najčešće katarakta razvija brže nego inače, pa je neophodno konsultovati oftalmologa.
Potencijalni rizik od pojave katarakte nosi i povećana izloženost UV zracima bez adekvatne zaštite. I zato, ukoliko je neko više izložen sunčevoj svetlosti, valjalo bi da nosi naočare za sunce sa posebnim filterom koji je namenjen zaštiti od UV zraka.
Kako se leči katarakta?
Nakon pregleda kod oftalmologa i ukoliko bude dijagnostikovana katarakta, može biti preporučena intervencija.
I dok se ranije katarakta lečila hirurški, danas je sve zastupljenija intervencija laserom.