Zamislite tajanstveni svet zvuka koji je kroz vekove inspirisao umetnike i oduševljavao publiku širom sveta. Suptilno harmoničan, a istovremeno moćan instrument koji je bio ključna figura u muzičkim pričama koje su oblikovale epohe. Upoznajte lautu, drveni žičani muzički instrument koji je prenosio emocije i priče generacijama.

Ova priča o lautama će vas provesti kroz vreme i prostor, od skromnih početaka sa samo dve žice, do sjaja i raskoši u Evropi sa 26 do 35 žica. U svojoj zlatnoj eri, bila je nezamenjiv deo svakog druženja, bilo kao deo muzičke skupine ili u rukama samo jednog umetnika.

Ali ovo nije samo priča o jednom instrumentu – ovo je priča o muzici, umetnosti, i o njenom neumornom evoluiranju kroz vekove. Otkrijte tajne koje su oblikovale muzičku kulturu i upoznajte preteču gitare, instrument čija priča će vas zaintrigirati i ostaviti bez daha.

Kako je nastala lauta?

U Drevnoj Mesopotamij, jednoj od najranijih centara civilizacije, izranja priča o instrumentu koji je vekovima širio svoje zvučne čarolije širom sveta – lauti. Ovaj izuzetni muzički instrument, čiji tragovi idu unazad do 17. veka pre nove ere, postavlja temelje za fascinantno putovanje kroz istoriju i kulturu.

Na jednoj ploči od terakote, koja se i danas čuva u muzeju Grada Bagdada, jasno se ocrtava figura laute sa dvema ili trima žicama, očaravajući nas svojom jednostavnošću i istovremeno bogatom prošlošću. Međutim, ovaj instrument nije samo istorijski artefakt – on je glas prošlih epoha, melodija koje su odjekivale pustinjskim peščanim dinama i tajanstvenim dolinama Nila.

U IV veku pre nove ere, dugevrate laute su se pojavile na sceni u Staroj Grčkoj, pre nego što su pronašle svoj put do Etrurije i Rima. Iako se nikada nisu uspele vinuti u zvezde po popularnosti, takve laute su nastavile da „šire svoju priču“.

Dugevrate laute su u V veku, bile popularne u Vizantiji i Libiji, dok su u Indiju stigle tek u X veku, donoseći novi zvuk u udaljene prostore.

Ali, priča o lauti, koja je postala gotovo sinonim za stil života zapadnih Evropljana, zapravo ima svoje korene u dalekim zemljama arapskog sveta. Tu se rađa „ud,“ četvorozvučni instrument sviran plektrumom, koji prvi put viđamo u VI veku u Meki. U Evropu je stigao preko Mavara, ali njegova popularnost se nije širila izvan Pirinejskog poluostrva sve do XIII veka.

Međutim, postoje zabeleške koje ukazuju da se lauta možda pojavila i ranije na Siciliji, doneta od strane putnika iz Vizantije ili, možda, nešto kasnije, od strane muslimanskih muzičara. Jedan trag u obliku slike u Palermu može poslužiti kao dokaz ove tvrdnje.

Ova priča o lauti je poput muzičkog vremeplova, koja nas vodi na putovanje kroz vekove i kontinente, otkrivajući tajne melodije i priče koje su se prenosile sa generacije na generaciju.

Lauta u Evropi

U vrtlogu muzičke istorije, postoji jedan intrigantan trenutak kada je papa Aleksandar VI Bordžija, kao veliki poklonik umetnosti, pozvao mnoge talentovane muzičare iz Katalonije u Italiju. Među tim umetnicima, veliki broj je bio onih koji su svirali upravo lautu.

U XV veku lauta je dobila svoj definitivan oblik u radionicama Evrope, a XVI vek se smatra zlatnim dobom ovog izvanrednog instrumenta.

Najčešće su je svirali muškarci i predstavljala je simbol učenosti i sofisticiranosti. Dvorci i saloni visokog društva nisu mogli da se zasite talentovanih umetnika na lauti, koji nisu samo svirali, već su i pevali.

Međutim, od druge polovine XVIII, na samom kraju baroka, lauta je polako izlazila iz upotrebe. Razlog za to leži u činjenici da je izrada ovog instrumenta postajala sve komplikovanija, a broj žica postao prevelik, čineći je izuzetno teškom za sviranje. Postoji zapis iz 1713. godine koji opisuje osamdesetogodišnjeg lautaša koji je proveo čak šezdeset godina u podešavanju ovog instrumenta. Lauta jednostavno više nije bila praktičan izbor, pa su je postepeno zamenili instrumenti sa klavijaturom.

Ova priča nam otkriva kako je lauta, nekada zvezda muzičke scene, tiho nestala, ostavljajući za sobom bogato nasleđe i sećanje na vreme kada su njeni zvuci osvajali srca širom Evrope.

Zanimljivosti o lauti

• Lauta je bila osnova za razvoj različitih muzičkih instrumenata, uključujući teorbo, arhilautu, balalajku, benđo, i smatra se pretečom gitare
• Muzika za lautu se pisala specifičnim notnim pismom nazvanim „tabulature“. Danas se mnoge originalne kompozicije za lautu izvode u transkripcijama za gitaru
• Lauta je bila omiljeni instrument i velikog naučnika Galilea Galileja, koji je ovu veštinu naučio od svog oca Vićenza Galileja.
• Poznati slikar iz doba baroka, Giovanni Lanfranco, opisao je lautu kao „najsavršeniji instrument“