Galileo Galilej je naučnik koji je imao briliantan um. Kao dete je bio tih i povučen, dok je kasnije, kada je tražio svoju ulogu pod nebeskim svodom, postao pravi pravcati buntovnik u nauci. „Ljaga“ sa njegovog imena je skinuta tek krajem prošlog veka, iako je naučnik rođen u XVI veku.

Rani život Galilea Galileja

Galilileo Galilej rođen je 5. februara 1564. godine u Pizi, Italiji. Bio je sin Vinćenca i Đulijane Galilej.

Njegov otac je bio plemić poreklom iz Firence, ali je doživeo društveni neuspeh i bankrot. Baš zbog toga će Vinćenco postati umetnik. Naime, završiće studije muzike i sviraće lautu.

U Firenci je osnovao grupu Florentina Camerata koja je predstavljala osnovu buduće opere. Pored muzike, otac čuvenog naučnika bavio se i prodajom vune, ali Đulijana nije bila zadovoljna njihovom finansijskom situacijom. Bila je veoma stroga majka.

Zbog oca je Galileo zavoleo lautu i brzo je naučio da je svira. Toliko je dobro svirao lautu da je mogao da se pridruži nekom profesionalnom orkestru tog vremena. Ovaj instrument je postao njegov najbolji drug, koji mu je bio uteha kad god mu je bilo teško.

Kao dete se često prepirao sa vršnjacima i koristio je uvek logične i jake argumente kako bi potkrepio svoje stavove. Čak se i u običnu igru toliko unosio da je potpuno zaboravljao prisustvo ljudi oko njega.

Pošto njegov otac nije verovao nijednoj obrazovnoj instituciji, on je u početku unajmio svom sinu privatnog učitelja, ne mareći na finansijske probleme u kojima se nalazila njegova porodica. Kada je Galileo imao deset godina, njegova porodica se preselila u Firencu, pošto je otac pozvan da bude muzičar na dvoru toskanskog nadvojvode. Tada je budući naučnik je poslat na školovanje u kamaldolski manastir Santa Marija, oko 30 kilometara jugoistočno od Firence, u Valmobrozi. Miran i disciplinovan manastirski život mu je prijao. Voleo je da uči.

Baš u tom manastiru Galileo je rešio da se zamonaši, ali njegov otac se tome žestoko usprotivio, pa je tražio od njega hitno da dođe u Firencu. To je bio prvi sukob između oca i sina.

Studiranje u Firenci

Galileo Galilej po želji svoga oca, sa sedamnaest godina upisuje studije medicine u Pizi.

Naime, Vinćenco je želeo da uloži u obrazovanje svog sina, iako su se nalazili u veoma teškoj materijalnoj situaciji. Verovao je da će, ako njegov sin postane doktor, njegova porodica biti dobro situirana.

Međutim, budući matematičar nije nikako voleo strog način studiranja koji je tu vladalo. Profesori su uglavnom držali predavanja na osnovu prevedenih latinskih i grčkih tekstova i nisu bili zainteresovani za nikakve novine. Galilej se bunio tako što bi profesorima postavljao ironična pitanja. Zbog toga je postao student kojeg su svi izbegavali. Kako je bio usamljen, često je posećivao kafane i javne kuće.

Voleo je da sluša predavanja grupe profesora, koji su bili u službi toskanskog nadvojvode, kada bi došli u Pizu. Bio je oduševljen matematičarom Ostilijem Ričijem.

Naime, ovaj matematičar je često izbegavao metode koje su vukle korene iz grčkog doba, pa su zato njegove teorije fascinirale Galileja. Zbog toga je odlučio da napusti medicinu i posveti se matematici. Njegovom ocu se to nije svidelo, ali je ipak poverio obrazovanje svog sina čuvenom Ričiju.

Rađenje naučnika Galijeja

Posle četiri godine provedene na fakultetu, 1585. godine, budući naučnik će se zbog finansijskih razloga vratiti u Firencu, i to bez diplome.

Zbog toga je koristio svaku priliku da drži predavanja, ne bi li ga zapazili poznati matematičari tog doba, i u tome je uspeo. Iako je postao poznat, materijalna situacija njegove porodice se nije promenila, pa mu je otac obezbedio radno mesto profesora matematike na firentinskoj akademiji.

Godine 1588. održao je predavanje kao počasni gost o dimenzijama i lokaciji pakla iz Danteovog dela Pakao na firentinskoj akademiji. Po Galileu, pakao se nalazi ispod Jerusalima, ima oblik obrnute kupe, i njegove dimenzije su jednake dvanaestini dimenzija zemlje. Do danas se ne zna kako je naučnik došao do ovog zaključka.

Ko su bili pokrovitelji naučnika?

Naučnik rođen u Pizi dobio je dva pokrovitelja koja su mu veoma pomogla.

Prvi je plemić iz Firence, Guidobaldo del Monte, a drugi je toskanski nadvojvoda Ferdinand I. Zahvaljujući drugom pokrovitelju, dobio je mesto profesora matematike 1589. godine na Univerzitetu u Pizi.

Galileo se čak i kao profesor protivio aristotelovskom stavu školovanja, pa ga dekan i nije baš voleo.

Međutim, 1591. godine umro je njegov otac i sav finansijski teret porodice pao je na njega. Da stvar bude još gora, njegov trogodišnji ugovor na Univerzitetu u Pizi je isticao, a zbog prepirke izgubio je nadvojvodinu podršku, tako da poslovni ugovor neće biti obnovljen.

Galileja će potom put odvesti u Republiku Veneciju. Uz pomoć dobročinitelja Montea dobiće mesto profesora matematike na Univerzitetu u Padovi.

Kako je Venecija bila poznata kao republika liberalnih shvatanja, Galilej se tu dobro uklopio. Živeo je u kući humaniste Đana Venćenca Pinela koji je imao najveću privatnu biblioteku u XVI veku sa približno 8500 štampanih dela i na stotine raznih rukopisa. Galileo je imao pristup biblioteci i mogao je slobodno da proučava neobjavljene ili retke knjige.

U Padovi je izumeo i patentirao termometar i proporcionalni kompas.

Godine 1604. supernova se pojavila na nebu i svi naučnici su odmah počeli da je proučavaju. Galileo je došao do zaključka da je reč o nečemu što se zbilo veoma daleko, dalje čak i od Meseca i zvezda. Potom ga je angažovao toskanski nadvojvoda i gazda kuće Mediči, Ferdinand I, da bude privatni profesor njegovom petnaestogodišnjem sinu, Kozeimu II.

Galileo Galilej – teleskop

Godine 1609. holandski proizvođač naočara Hans Liperhej je izumeo instrument kroz koji se udaljeni objekat vidi kao da se nalazi u blizini. To je podstaklo Galileja i on je dve sedmice posle toga napravio teleskop.

Teleskop je oduševio mletačkog dužda, koji je odmah obećao Galileju profesorsko mesto u Padovi i povećanje plate, ali naučnik će ubrzo otkriti da su ta obećanja samo puste reči i ništa više. Zbog toga će otići u Firencu gde je vladao njegov nekadašnji učenik Kozimo II i pokloniti mu teleskop kojim se nadvojvoda odmah oduševio.

Uz pomoć teleskopa je otkriveno da Mesec nije ravan već da ima kratere, kao i da Jupiter ima četiri satelita. Tako je nauka došla do zaključka da Kopernikova teorija nije tačna i da je Sunce centar univerzuma.

Teleskop je izazvao nove probleme. Naime, u Evropi je tada vladala Aristotelova teorija po kojoj je Sunce savršeno, a uz pomoć teleskopa mogle su se uočiti sunčeve pege. Zbog tog otkrića crkva je bila protiv Galileja i nazivala ga je neprijateljem crkve.

Naučnik je rešio da obe svoje kćeri zamonaši i tako svima pokaže da su njegova otkrića suprotna Aristotelovim teorijama, ali ne i hrišćanskoj veri. Međutim, ovaj sukob je stigao do vlasti u Rimu, ali pošto je katolička crkva tada bila u jeku sukoba sa protestantima, spor je brzo završen.

Kopernikova teorija i smrt

Tri komete su se 1618. godine pojavile na nebu i taj događaj je doveo do novog sukoba između crkve i Galileja.

Proučavanjem ove pojave i rasprave o njihovom pojavljivanju ukazale su na tačnost Kopernikove teorije. Naučnik je odmah objavio knjigu o tome, ali to se nije svidelo crkvenim poglavarima.

Godinu dana nakon njene objave, Galileja je inkvizicija pozvala na saslušanje. Tada je proglašen krivim za širenje jeretike i dobio je doživotnu robiju, koja će se kasnije biti ublažena na kućni pritvor.

Da stvar bude još gora, tadašnji papa Urban VIII je bio njegov desetogodišnji prijatelj i lično ga je osudio za jeretiku. Papa je morao osuditi prijatelja zato što su ga Habzburgovci optuživali da je zagovornik Kopernikove teorije.

Godine 1638. je u potpunosti izgubio vid, ali je i završio knjigu Dijalozi o dve nove nauke koja će biti objavljena u Holandiji. Delo se bavi pitanjima mehanike. Njegovi učenici i sledbenici širom Evrope bili su oduševljeni tom knjigom. Četiri godine potom, Galileo Galilej je preminuo u 78. godini života.

Zanimljive činjenice o Galileju

• Galileo je rođen samo tri dana pre smrti poslednje slavne ličnosti italijanske renesanse – Mikelanđela Buonarotija.
• „Eksperiment treba da bude jedini kamen-međaš nauke“, tvrdio je Galilej.
• Zahvaljujući njemu uvedeno je klatno u tehniku merenja vremena, pa je merenje vremena postalo deset puta preciznije. Do tada je razlika u merenju iznosila oko 15 minuta, a zahvaljujući Galileju to je smanjeno na 10 sekundi.
• U Veneciji se veliki naučnik zaljubio u Marinu Gambu, koja je tada imala 22 godine. Pošto je želeo da mu bude blizu, ali ne i da je oženi, on joj je našao stan u blizini svog u Padovi.
• Imao je troje dece sa Marinom: kćerke Virdžiniju i Liviju, dok je sin nosio ime njegovog oca. Obe njegove kćeri su se zamonašile i nikada ih nije priznao, a sina je priznao tek kada je dete napunilo 13. godina.
• Svoja dela je štampao na italijanskom jeziku, a ne na latinskom kao svi ostali tog doba. Tako su njegove knjige osim elite, mogli čitati i svi ostali.
• Tek će papa Jovan Pavle II 1992. godine skinuti lјagu sa Galilejovog imena. On je priznao da je Galilej bio odan katolik i naučnik od velikog značaja.