Ukoliko ste imali priliku da čitate roman Ostrvo Viktorije Hislop ili da gdeate istoimenu grčku seriju, inspiranu tim romanom, sigurno znate ne samo šta je lepra, odnosno šta je guba, nego i kakva je bolest lepra i koliko su bili u to doba stigmatizovani ljudi koji su nazivani pogrdno gubavci.
Kako se pojavila vest da je u okolnim zemljama dijagnostikovana ova bolest, za koju se verovalo da je iskorenjena, to se javila bojazan i da će se pojaviti lepra u Srbiji. Međutim, stručnjaci u Hrvatskoj i Rumuniji, zemljama u kojima je lepra otkrivena, smatraju da nema mesta bojazni.
Kako je preneo „Telegraf“ izjavu Bernarda Kaića, epidemiologa Hrvatskog zavoda za javno zdravlje, a koju je on dao za „RTL“, zaista „nema razloga za zabrinutost“. Ipak, ljudi kao ljudi, opravdano ili ne, počinju da strepe od toga da se ne pojavi guba u Srbiji.
Šta je lepra ili guba?
Možda deluje neverovatno, s obzirom na to da je postojalo uverenje da je sa otkrićem penicilinskih antibiotika lepra zauvek nestala, ali najnoviji slučajevi zaraze to nažalost demantuju.
Bakterija latinskog naziva Mycobacterium leprae smatra se glavnim krivcem za nastanak ovog oboljenja, koje se manifestuju najpre na koži. U zavisnosti od toga koji je oblik u pitanju, zavisi i koji su simptomi lepre, odnosno kako se ona manifestuje.
Kako se prenosi lepra?
Najčešće se guba sreće u onim zemljama, u kojima prevlađuju visoke temperature, uz visok nivo vlažnosti. Ono što je posebno zanimljivo kada je u pitanju uzrok jeste da čak i po nekoliko godina može trajati period inkubacije. Sve to u praksi znači da u ljudskom organizmu može biti prisutna pomenuta bakterija, a da se lepra ne manifestuje.
Obično se prenosi nakon što osoba bude u kontaktu sa obolelom osobom, odnosno nakon što se nađe u dodiru sa njenim ispljuvkom, sadržajem koji curi iz leproznih lezija ili sekretom iz nosa. Takođe, ako dođe u dodir sa krvlju ili urinom, ali i vaginalnim sekretom ili sprermom, pa čak i majčinim mlekom zaražene osobe, prilično je izvesno da će se lepra tako i preneti.
Ipak, kao najčešći vid prenošenja lepre pominje se direktni kontakt sa ljudskim izlučevinama i generalno sa soobom, kod koje je guba već dijagnostikovana ili, pak u čijem organizmu je prisutna, iako se još uvek možda nije ispoljila.
Lepra simptomi
Promene na sluzokoži i koži koje su u neku ruku specifične smatraju se prvim i osnovnim simptomom ovog hroničnog zaraznog oboljenja, koje je odnelo mnoge živote pre otkrića penicilinskog antibiotika.
Takođe, simptomi gube u velikoj meri zavise i od toga o kom stadijumu oboljenja je reč.
Promene se mogu javiti na bilo kom delu kože, a karakteriše ih i hiper i hipopigmentacija. Obično nisu simetrično raspoređene i dovode do oštećenja perifernih nerava. Zato se neretko u prošlosti događalo da ljudi koji su pogrdno nazivani gubavci vremenom ostaju bez delova kože, koja je usled oštećenja nervnih završetaka dovodila do samopovređivanja.
Postoje i dva tipa lepre koja se smatraju naročito pogubnim, jer neretko dovode i do visoke telesne temperature, pojave jakih bolova u telu, a posebno zglobovima. Kod tih tipova često se javljaju i groznica, jaka glavobolja i iscrpljenost.
Treba imati na umu da je lepra tip L ili lepromatozna lepra onaj tip koj ise smatra napogubnijim, dok su lepra inderterminata ili lepra tip I i lepra tuberculoides, to jest lepra tip T ipak manje pogubne.
Kako se leči lepra?
Do polovine prethodnog veka delovalo je gotovo nemoguće da lerpa ili guba bude izlečena. Kada je penicilin ušao u zvaničnu upotrebu, sve se promenilo, a što je u pomenutoj knjizi detaljno i opisano.
Danas se lepra leči uspešno kombinacijom antibiotika i drugih namenskih medikamenata, koje isključivo može da propiše nadležni lekar. Ipak, koliko god da nema spora da lekovi za lepru postoje, brza reakcija je izuzetno važna.
Sve dok su pozitivni bakteriloški nalazi, pacijent kod koga je dijagnostikovana lepra ili guba bi trebalo da bude izlovan.
Kadkakozasto.com / B.A. / „Stetoskop.info“
