Okarakterisani kao prirodni fenomen, zemljotresi mogu biti izuzetno razorni. Činjenica da se ne mogu predvideti dodatno otežava snalaženje kada do zemljotresa dođe.
Onog trenutka kada dođe do iznenadnog i naglog oslobađanja nagomilane energije, što može biti posledica pomeranja ili tektonskih ploča ili možda vulkanske aktivnosti, ali i drugih geomorfoloških procesa koji su sasvim prirodni, javljaju se zemljotresi. Oslobađanje energije u tom slučaju je u vidu takozvanih seizmičkih talasa, koji dovode i do podrhtavanja tla.
Poznato je da postoje dve skale zemljotresa, a intenzitet potresa može u velikoj meri da varira. Zemljotresi mogu uključivati blago podrhtavanje, što se najčešće vrlo retko i oseća, ali isto tako mogu to biti katastrofalni udari, koji mogu da dovedu do značajne materijalne štete i ljudskih žrtava.
Sama činjenica da se ne mogu unapred predvideti dovodi do toga da ljudi prethodno moraju znati šta raditi u slučaju zemljotresa i kako se zaštititi od zemljotresa, odnosno kako se ponašati u takvim situacijama. Sve to se posebno odnosi na područja koja su trusna i u kojima se zemljotresi češće javljaju.
Kako se zaštititi od zemljotresa?
Istina je da ne postoji adekvatna zaštita od zemljotresa, iako postoje uputstva o tome šta raditi kada je zemljotres. Najbitnije je ostati trezven, koliko god je to moguće.
Priprema podrazumeva da ljudi koji žive u trusnim područjima ne samo znaju šta u slučaju zemljotresa treba da rade, nego i da imaju pripremljene osnovne potrepštine. Pod tim se misli da treba da imaju dovoljnu količinu vode i osnovnih namirnica za snalaženje u prvim danima nakon udara.
Naravno da se sve to odnosi primarno na područja koja su tradicionalno trusna i u kojima se zemljotresi i to oni razorni, prilično često javljaju.
Saznajte i koliko su česti zemljotresi u Srbiji.
Šta raditi kad je zemljotres?
Onog trenutka kada se javi zemljotres, bitna je brza reakcija, koja bi trebalo da bude, koliko god je to moguće, trezvena. Zapravo to je od presudne važnosti i za očuvanje ljudskih života.
U tom smislu je važno zaštititi telo i to na prvom mestu vrat i glavu, te ako je moguće sprečiti maksimalno povrede koje mogu da nastanu usled pada različitih predmeta.
Očekivano je da ljudi u trenutku kada se događa zemljotres osećaju strah, pa i paniku. Međutim, bitno je da ostanu smireni i pokušaju da kontrolišu disanje, te pronađu dobar zaklon, ako je to moguće.
U zatvorenom prostoru je možda i najbolji zaklon čvrst i stabilan nameštaj, kao i dovratak, ali samo onaj u okviru nosećeg zida. U slučaju da nema nameštaja, bitno je naći se u blizini nosećeg zida, a postaviti ruke tako da se zaštite vrat i glava.
Valjalo bi izbegavati područje oko spoljašnjih zidova, zatim u blizini stakala i mesta sa kojih mogu padati predmeti.
Ukoliko se nađete na otvorenom prostoru u trenutku zemljotresa, najbitnije je istog trenutka da se udaljite kako od drveća i zgrada, tako isto i od svih ostalih objekata koji eventualno mogu da budu oboreni usled zemljotresa. Idealno bi bilo da na otvorenom prostoru zaklon nađete daleko od svih tih objekata.
Važno je takođe ne koristiti liftove u trenutku potresa. Zatim koliko god je moguće izbegavati paljenje vatre. U principu za vreme zemljotresa može da dođe do oštećenja instalacije i infrastrukture, te potencijalno do curenja gasa, pa zato i može doći do eventualnih požara ukoliko koristite šibice, upaljače ili neki drugi izvor otvorenog plamena.
Priprema i zaštita od zemljotresa
Treba imati na umu da u trenutku kada se javi zemljotres zaštita je tek jedan segment, ali se mora kontinuirano raditi na njoj i pre toga. U tom smislu je vrlo važna i građevinska sigurnost, odnosno adekvatna otpornost objekata i to posebno u područjima koja su trusna.
Pravilan raspored nameštaja, odnosno predmeta koji se nalaze u unutrašnjem prostoru je takođe vrlo važan. Napominjemo da se to odnosi na prvom mestu na područja koja su poznata po čestim i razornim zemljotresima.
Upravo na tim područjima ljudi vrlo često imaju i već pripremljene komplete za hitne slučajeve, odnosno određenu količinu zaliha. Obično pri ruci u takvim torbama se nalazi određena količina vode, zatim konzervirana hrana i lekovi, kao i baterijska lampa, te pištaljka koja je namenjena za dozivanje pomoći ukoliko dođe do zatrpavanja. Takođe je važno i da komplet za hitne slučajeve u slučaju zemljotresa sadrži i lična dokumenta svake osobe, a po potrebi i novac. Ne treba zaboraviti ni to da takav jedan komplet, odnosno obično torba, treba da bude uvek pri ruci i lako dostupan.
U zemljama koje su izložene zemljotresima se sprovodi i kontinuirana edukacija, ali i različite vežbe koje simuliraju krizne situacije, kako bi se ljudi adekvatno pripremili.
Šta raditi nakon zemljotresa?
Iako kada je u pitanju Srbija zemljotresi nisu baš tako česta pojava, treba znati ne samo šta raditi kada je zemljotres, nego i šta raditi nakon što zemljotres prođe.
Prvo i osnovno jeste da se proveri stanje ukućana, odnosno osoba koje se nalaze u vašoj blizini. Ukoliko je neko teško povređen, ne bi trebalo da ga pomerate.
Zatim je važno obratiti pažnju na različite znakove oštećenja u samom prostoru, pa ako postoji i najmanja sumnja u to da će možda doći do urušavanja, u takav objekat ne bi trebalo ulaziti.
Sem toga, vrlo je važno i pripremiti se na naknadne potrese, jer se to neretko događa. Podrazumeva se da je potrebna pažnja u korišćenju mobilnih telefona, jer njih treba ostaviti ipak za hitne pozive i za komunikaciju sa onim službama koje mogu biti od koristi u slučaju zemljotresa.
S obzirom na to da zemljotresi mogu izazvati i poplave, požare i klizišta, ali i eksplozije gasa i druge opasnosti, to je vrlo važno biti informisan i u periodu nakon potresa.
