Glasovne promene, kako im i sam naziv kaže, predstavljaju, najjednostavnije rečeno promene glasova. One mogu biti izvršene zamenom, sažimanjem, gubljenjem ili dodavanjem određenih glasova.

Razlog zbog koga baš glasovne promene mnogima izazivaju poteškoće prilikom učenja gramatike srpskog jezika jeste što neke od njih prosto ne zvuče logično. Ipak, zvanično prihvaćena jezička norma čini da su one postale sastavni deo našeg jezika, svidelo se to nekome ili ne.

Treba istaći i to da gotovo svaka glasovna promena ima i izuzetke, odnosno slučajeve kada se ne vrši.

Kako se dele glasovne promene?

Osnovna podela je na samoglasničke i suglasničke glasovne promene, mada postoji i drugačija podela. Sasvim jasno, samoglasničke glasovne promene su one u kojima učestvuju vokali ili samoglasnici, dok su suglasničke one koje se odnose na suglasnike.

Možda će vas zanimati i koliko je i koji su padeži u srpskom jeziku?

Samoglasničke glasovne promene su:

• Nepostojano A
• Prelazak L u O
• Asimilacija i disimilacija (sažimanje) samoglasnika

Suglasničke glasovne promene su:

• Gubljenje suglasnika
• Prva palatalizacija
• Druga palatalizacija ili sibilarizacija
• Gubljenje suglasnika
• Jednačenje suglasnika po mestu tvorbe
• Jednačenje suglasnika po zvučnosti
• Jotovanje

Glasovne promene se dele i na drugačiji način, pa tako postoje:

• Morfološko-tvorbene
• Fonološke alternacije (alternacije samoglasnika i alternacije suglasnika)

Zašto su glasovne promene tako nezgodne?

Budući da i učenicima osnovnih škola, ali i srednjoškolcima, te mnogima kojima je čak srpski jezik maternji, teško pada učenje glasovnih promena, pretpostavka je da je jedan od razloga za to nerazumevanje gramatičkih pravila.

Jednom kada naučite osnovno pravilo za neku glasovnu promenu, odnosno predavač vas upozna sa time koji su izuzeci, nećete više imati problema da ih razumete. Mada su određene glasovne promene donekle nelogične, pravilnim predstavljanjem i razumevanjem, sve se da naučiti.

Nepostojano A

Glasovna promena u kojoj učestvuje vokal A, koji se u nekim oblicima imenica, zamenica i prideva uglavnom gubi, a u nekim oblicima pojavljujen, naziva se nepostojano A.

Primeri za nepostojano A: dobar momak/ dobri momci, mudar/ mudriji, staklo/stakala, san (sni)/snova, usna/usana…

Izuzeci postoje kada je u pitanju ova glasovna promena, pa tako u reči kanal/kanali ili kandidat/kandidati, na primer ne dolazi do nepostojanog A.

Prelazak L u O

Kada se suglasnik L nađe na kraju sloga i prelazi u vokal O govorimo o glasovnoj promeni poznatoj kao prelazak L u O. U pitanju je jedna od glasovnih promena koja se odigrala u davnoj prošlosti, pa o njoj često i ne razmišljamo, prosto zato što je postala deo srpskog jezika.

Primeri za prelazak L u O: bio/bili/bila/bilo, zreo/zreli/zrela/zrelo, trougao/trougla/trouglovi, slušaoci/slušalac…

Ukoliko se neka imenica završava na –LAC, u njoj neće doći do glasovne promene prelaska L u O, kao ni kod imenice, na čijem kraju sloga se nalazi suglasnik L, poput recimo: neandrtalac, kanal, strelac, stolnjak i sličnih.

Asimilacija i disimilacija (sažimanje) vokala

Izjednačavanje različitih samoglasnika naziva se asimilacijom, dok je glasovna promena sažimanja samoglasnika ili disimilacija ona koja podrazumeva da će dva ista vokala biti praktično spojena u jedan, ali duži. Naravno, i jedna i druga glasovna promena podrazumevaju i izuzetke.

Sažimanje vokala neće biti izvršeno u rečima čije je poreklo strano, kao na primer koordinator, ali ni kod brojeva i reči, kojima bi takva glasovna promena potpuno uništila smisao, kao na primer antiistorijski ili poočim. U većini reči, u kojima je izvršena glasovna promena prelaska L u O se uglavnom ne vrši asimilacija.

Primeri za asimilaciju i sažimanje vokala: gol (goo)/go, mojem (moem/moom) mom i slični.

Gubljenje suglasnika

Zarad lakšeg izgovora, ukoliko se u nekoj reči jedan uz drugi nađu dva suglasnika, odvija se glasovna promena poznata kao gubljenje suglasnika.

Najčešće se ova glasovna promena vidi kada su u reči jedan do drugog dva ista suglasnika, kao što je na primeru pet+deset/petdeset/peddeset/pedeset. Kada se suglasnici D i T nađu ili u grupama suglasnika, koje su nezgodne za izgovor ili ispred suglasnika C i Dž, takođe dolazi do ove glasovne promene, kao na primer: napitak/napitci/napici, letak/letci/leci, savest/savestna/savesna, svest/svestna/svesna i drugi.

Kada su u pitanju reči stranog porekla ili one, u kojima postoji udvajanje suglasničkih grupa, te ako je u pitanju pridev čiji superlativ počeinje sa J, tada se glasovna promena gubljenje suglasnika ne vrši, kao u primerima: finalistkinja, pacijentkinja, transsibirska, plavooka…

Prva palatalizacija

Najjednostavnije bi bilo reći da je prva palatalizacija ili samo palatalizacija glasovna promena u kojoj K, G, H, kao zadnjonepčani suglasnici, prelaze u prednjonepčane suglasnike Č, Ž, Š, a ako se nađu ispred vokala A, I, E.

Primeri za palatalizaciju: drug/druže, momak/momče, vuk/vuče, dah/dašak, noga/nožica, ruka/ručica…

Izuzeci se odnose na neka od ličnih imena, koja se završavaju na -KA i -GA, odnosno na prisvojne prideve koji se od njih izvode, poError! Hyperlink reference not valid.put Olga/Olgin ili Milka/Milkin, ali i na one reči kod kojih bi dobile neki drugi smisao ili bi se on potpuno izgubio, ukoliko bi bila izvršena palatalizacija: mačka/mačkica, kocka/kockica, snaha/snahin i slično.

Druga palatalizacija ili sibilarizacija

Slično i prvoj palatalitaciji, sibilarizacija podrazumeva glasovnu promenu u okviru koje zadnjonepčani K, G, H prelaze u zubne suglasnike C, Z, S, takođe ukoliko se nađu ispred samoglasnika, ali u ovom slučaju samo ispred vokala E.

Primeri za sibilarizaciju su: odlomak/odlomci, potomak/potomci, monah/monasi, ruka/ruci, majka/majci, peći/peci, briga/brizi, pomak/pomaci…

Brojni su izuzeci od sibilarizacije, pa osim onih reči, u kojima bi takva glasovna promena dovela do gubljenja smisla, druga palatalizacija se ne vrši ni u rečima koje se završavaju na – NKA, – SKA, – TKA, – CKA, – ĆKA i – ČKA (zagonetka/zagonetki, freska/freski, patka/patki, mečka/mečki, prečka/prečki…), ali ni kada su u reči prisutne grupe suglasnika SH i ZG, mada i tu ima slučajeva kada se sibilarizacija ipak vrši.

Takođe, ova glasovna promena nije prisutna ni kada su u pitanju dativ, odnosno lokativ ličnih imena, poput recimo Milanka/Milanki, Olga/Olgi, Šapčanka/Šapčanki i slično.

Jednačenje suglasnika po mestu tvorbe

Kada se zubni suglasnici S i Z u nekoj reči nalaze ispred prednjonepčanih suglasnika Đ, Ć, Č, Lj, Nj, Š, Ž i Dž, , tada dolazi do njihove promene u prednjonepčane suglasnike Š i Ž, ali i kada N prelazi u M, ukoliko se nađe ispred suglasnika B i P.

Primeri jednačenja suglasnika po mestu tvorbe: pas/pašče, paziti/pažnja, nositi/nošnja, stan+beni (stanbeni)/stambeni i slično.

Izuzeci se odnose na slučajeve složenica, kao recimo: van+bračni/vanbračni, iz+ljubiti/izljubiti, stran+putica/stranputica…

Jednačenje suglasnika po zvučnosti

Zvučni suglasnici B, D, G, Z, Ž, Đ i Dž i bezvučni suglasnici P, T, K, S, Š, Ć, Č, C, H i F se razlikuju po zvučnosti, pa do glasovne promene poznate kao jednačenje suglasnika po zvučnosti dolazi kada se u reči nađu jedan pored drugog bezvučni i zvučni suglasnici.

Može se primetiti da tri bezvučna suglasnika nemaju parnjake među zvučnim, tako da se neće menjati C, F i H ukoliko se u reći nađu ispred bilo kog od zvučnih suglasnika.

Jednačenje suglasnika po zvučnosti podrazumeva dve varijante i to:

• Ozvučavanje (bezvučni prelazi u zvučni)
• Obezvučavanje (zvučni prelazi u bezvučni parnjak)

Primeri za jednačenje suglasnika po zvučnosti: srbski/srpski, Arabija/arapski, poljubac/poljupci, sladak/slatka, nizak/niska, riđe/rićkasto…

Budući da je izuzetaka od ove promene zaista mnogo, te da ih nije moguće u ovom kratkom predstavljanju glasovnih promena u srpskom jeziku sve navesti, to ćemo ih potkrepiti odgovarajućim primerima: odštampati, gradski, ispodprosečan, postdiploma, jurisdikcija, vođstvo, podsetiti, podšišati, subpolarna i drugi.

Jotovanje

Sonant J koji se nađe ispred prednjonepčanih suglasnika Z, S, D, T, N, L, K, G i H tvori prednjonepčane suglasnike Ž, Š, Đ, Ć, Č, Nj i Lj.

Primeri za jotovanje: blag+ji/blaži, jak+ji/jači, lomiti (lom+jen)/lomljen, misao (misl+ju)/mišlju i drugi.

Posebno treba obratiti pažnju kod prideva i njihovih komparativa, jer je pravilno strog/strožiji, a ne strogi, odnosno visok/viši, a ne visočiji i slično.