Pitanje zašto je bačena atomska bomba na Hirošimu jedno je od najkontroverznijih i tema o kojoj se najviše raspravljalo kada je u pitanju Drugi svetski rat. I ne samo da je to bio vojni potez, već je bio i značajan politički i strateški uticaj, s tim što je moralni aspekt ipak najznačajniji.
Atomske bombe na Hirošimu i Nagasaki smatraju se svojevrsnim zločinom protiv čovečnosti, što je zapravo deo mnogo šireg konteksta o upotrebi atomske bombe. Sve to je postavilo temelj za velike promene u vojnoj strategiji, međunarodnim odnosima i humanitarnim normama.
Koliko god bila duboka emotivna i politička reakcija na ovu odluku, razumevanje razloga koji stoje iza nje pomaže nam da bolje shvatimo kako je svet došao do trenutka kada je atomsko oružje postalo stvarnost.
Hirošima je mesto gde je pala prva atomska bomba. Zbilo se to na dan 6. avgusta 1945. godine, a tri dana kasnije, atomska bomba je bačena i na Nagasaki, drugi grad u Japanu. Odluka o tome da se upotrebi atomska bomba u tom trenutku bila je rezultat mnogih faktora koji su se razvijali tokom rata.
S obzirom na to da su zabeleženi značajni gubici u ljudskim životima i resursima tokom dugog rata u Tihom okeanu, vojni lideri Sjedinjenih Američkih Država verovali su da bi upotreba atomske bombe mogla ubrzati završetak rata. Slobodno se može reći da je taj trenutak označio prekretnicu u ratnoj strategiji, jer je otkrio potencijal nuklearnog oružja i njegove strašne posledice.
Odluka o upotrebi atomske bombe bila je deo širih nastojanja da se što brže završi rat, posebno u kontekstu rata u Tihom okeanu, gde su američke snage bile angažovane u borbi protiv Japana.
Japanski otpor bio je izuzetno jak, a predpostavke o tome kako bi izgledao broj ljudskih žrtava u slučaju invazije na Japan dovele su do zaključka da bi upotreba atomske bombe mogla biti efikasniji način za postizanje kraja rata. Kako je Japan pretrpeo ogromne gubitke, kao i nepopustljivost japanske vojne elite, Amerika je smatrala da bi atomska bomba mogla biti ključ za ubrzanje predaje.
Međutim, postavlja se pitanje moralnosti ove odluke. Iako je atomska bomba na Hirošimu omogućila brži završetak rata, postojale su i druge alternative. Brojne studije i analize koje su nastale kasnije postavljaju pitanje da li je zaista bilo nužno baciti bombu i izazvati toliku patnju civila ili su, pak postojale diplomatske ili vojne opcije koje bi mogle dovesti do istog rezultata. U svakom slučaju, atomska bomba na Hirošimu i Nagasaki ostavila je duboke ožiljke u istoriji i do danas izaziva debate o opravdanosti i posledicama upotrebe nuklearnog oružja.
Rat u Tihom okeanu i japanski otpor
Jedan od ključnih razloga za bacanje atomske bombe na Hirošimu bio je dugotrajni i iscrpljujući rat u Tihom okeanu. Rat je bio veoma brutalna borba koja je uključivala brojne velike bitke, a japanski otpor je bio veoma snažan. Posle višegodišnjih borbi, Japan je još uvek odbijao da se preda, uprkos stalnim napadima na njegove teritorije.
Očekivano je bilo da bi invazija na japansko tlo rezultirala velikim gubicima sa obe strane, uključujući i ogromne civilne žrtve. Američki stratezi smatrali su da bi upotreba atomske bombe mogla biti način da se izbegnu milioni žrtava u potencijalnoj invaziji.
Za Sjedinjene Američke Države, završetak rata bio je ključan za očuvanje resursa i postizanje trajne stabilnosti. Smatrali su da bi bombardovanje Japana nuklearnim oružjem moglo biti efikasnije od tradicionalnih borbenih akcija.
Odluka o bacanju atomske bombe bila je, u tom kontekstu, smatrana ne samo kao način da se ubrza kraj rata, već i kao poruka Sovjetskom Savezu o moći američkog nuklearnog arsenala. S obzirom na to da je Hladni rat već bio u nastajanju, upotreba atomske bombe bila je i strateški motivisana.
Američki politički i vojni interesi
Američki lideri, uključujući i tadašnjeg predsednika Harija Trumana, smatrali su da bi upotreba atomske bombe pomogla da se ubrza završetak rata i da se spreči dalje gubljenje života.
Neki su verovali da bi izbegavanje invazije na Japan bilo korisno za američku vojsku i uštedu ljudskih resursa. U tom kontekstu, atomska bomba na Hirošimu i Nagasaki nije bila samo vojni potez, već i politička poruka, koja je imala za cilj da pokaže svetu moć koju Sjedinjene Američke Države sada poseduju.
Pored toga, bacanje atomske bombe smatralo se načinom da se pokaže odlučnost Amerike u prevazilaženju preostalih prepreka u ratu.
Takođe, vojni lideri su smatrali da bi upotreba nuklearne sile bila „brža“ i manje krvava opcija nego nastavak ratovanja, jer bi Japan imao mnogo manje šanse da pruži ozbiljan otpor nakon što je pogođen ovako snažnim oružjem. Američka strategija bila je da se Japan prisili na kapitulaciju, bez potrebe za daljim razaranjima koja bi nastala u konvencionalnoj invaziji.
Atomska bomba na Hirošimu i Nagasaki – moralni aspekti
Iako nema sumnje da su atomske bombe na Hirošimu i Nagasaki dovele do bržeg kraja rata, mnogi se sa pravom i danas pitaju samo jedno. Zašto je bačena atomska bomba na Hirošimu i Nagasaki? Da li je ta odluka bila moralno opravdana.
Koliko god bila efikasna u vojnom smislu, nema sumnje da su posledice za civile bile katastrofalne. U trenutku eksplozije bombe, više od 70.000 ljudi je poginulo, a hiljade su preminule kasnije usled radijacije i povreda.
Gradovi i okolina bili su potpuno uništeni, a mnogi ljudi su patili od dugoročnih posledica izloženosti radijaciji. S obzirom na to da su mnogi od tih ljudi bili civili, ovo pitanje o moralnosti upotrebe nuklearnog oružja ostaje predmet mnogih debata i danas.
Nakon rata, brojni istoričari i političari postavljali su pitanje da li su postojale alternative koje bi dovele do kraja rata bez upotrebe atomske bombe? Iako su japanske pregovaračke pozicije bile vrlo slabe, mnogi veruju da je postojala mogućnost diplomatskog rešenja, koje nije uključivalo tako drastične i destruktivne posledice.
Postavlja se, sasvim opravdano i pitanje da li je moralo da dođe do toliko strahovitog stradanja civila i da li bi Amerika mogla da pronađe druge načine za postizanje kapitulacije Japana.
Atomske bombe na Hirošimu i Nagasaki – posledice za svet
Bacanje atomske bombe na Hirošimu i Nagasaki imalo je dubok uticaj na svetsku politiku i međunarodne odnose. Nakon ovih događaja, svet je postao svesniji destruktivnih potencijala nuklearnog oružja, što je postavilo temelje za Hladni rat i početak trke u naoružanju između Sjedinjenih Američkih Država i tadašnjeg Sovjetskog Saveza.
Posledice ovih događaja trajale su mnogo godina nakon rata, kako u pogledu globalnih političkih odnosa, tako i u pogledu međunarodnih ugovora koji su nastali u cilju kontrole širenja nuklearnog oružja. Takođe, postojala je i stalna unutrašnja debata u Japanu, kao i širom sveta, o tome da li su životi civila morali biti žrtvovani u ovom procesu?