Vrlo je teško pružiti preciznu definiciju i navesti šta je nebo?

Zvanično prihvaćena definicija glasi da je u pitanju deo atmosfere, odnosno da je deo svemira, koji se može videti sa nekog astronomskog objekta, to jest sa drugih planeta, zvezda, prirodnih satelita, asteroida i većih nebeskih tela.

U mnogim tradicijama se nebo pominje kao mesto na koje duša odlazi nakon smrti na Zemlji.

Koje je boje nebo?

U zavisnosti od toga u koje doba se posmatra sa Zemlje, može imati i različitu boju.

Na njegovu boju utiču i atmosferske prilike, kao i to sa koje lokacije se posmatra nebo. Dobro je poznato da ukoliko se posmatra noću sa neke planine, na njemu će biti mnogo uočljivije zvezde i sazvežđa, odnosno Mesec, što neće biti slučaj ukoliko se posmatra noću na primer iz nekog velikog grada, u kome postoji jako osvetljenje.

Noću ima tamnu boju, dok je u toku dana plavo. U vreme kada Sunce zalazi za horizont, poprimiće i nijanse narandžaste, pa i crvene boje. I za sve to, naravno postoji naučno objašnjenje, koje se tiče Sunčeve svetlosti i njenog prodiranja kroz atmosferu.

Što je nebo plavo?

Na boju neba utiče Sunčeva svetlost, to jest njeni snopovi koji prodiru kroz atmosferu, pa je plave boje u toku dana, odnosno dok ima Sunca, dok je noću, kada Sunce zađe, nebo tamno, gotovo crno.

Međutim, osim sunčeve svetlosti, na njegovu boju utiče i Zemljina atmosfera.

Kao najjednostavniji odgovor na pitanje zašto je nebo plavo navodi se da je to zbog raspršivanja Sunčevih zraka u atmosferi. S obzirom na to da se najviše prilikom prolaska kroz atmosferu raspršuju zraci koji su ljubičaste boje, a zatim oni koji su plave boje, dolazi i do takve boje.

Sasvim je logično i da se javi pitanje zašto je baš plave boje, a ne ljubičaste, kada se zraci te boje najviše i raspršuju. Ali nauka i na to ima odgovor, naravno.

Iako se zraci ljubičaste boje najviše raspršuju dok prolaze kroz atmosferu, nebo nije te boje, prosto zato što je udeo tih zraka mnogo manji nego udeo onih koji su plave boje.