Mnoge komedije Branislava Nušića su ostavile značajan trag u srpskoj književnosti tog doba, ali i generalno. Danas se mogu videti i ekranizovana Nušićeva dela, ali i predstave koje se igraju u mnogim pozorištima širom naše zemlje.
Nušić je ostao upamćen kao pisac koji je na originalan i maestralan način prikazivao situacije, kojima su mnogi od nas imali, posredno ili neposredno, prilike da svedoče. Kao umetnik koji je obraćao pažnju na detalje, Nušić je sa puno pažnje oblikovao mnoge likove. Imao je dar da primeti finese u karakterima, što je i uticalo na to da njegove komedije i danas budu jednako zanimljive kao i u vreme akda su napsiane.
Branislav Nušuć biografija ukratko
Budući da je rođen u porodici cincarskog porekla, to je drugačije ime po rođenju imao Branislav Nušić. Pravo ime mu je bilo Alkibijad Nuša. Tačnije, njegov otac je bio cincarskog porekla i to sa područja oko Prespanskog jezera u današnjoj Republici Severnoj Makedoniji, dok mu je majka bila Srpkinja.
Rođen je u Beogradu, 20. oktobra 1864. godine, ali je veći deo detinjstva Nušić proveo u Smederevu. Preminuo je takođe u Beogradu na dan 19. januara 1938. godine.
Vrlo rano je Nušić, još tokom gimnazijskog školovanja, počeo da objavljuje svoja dela. U to doba je učestvovao i u radu Đačke družine Nada, pa je u almanahu te družine i objavio prve radove. Bile su to dve pesme.
Isto tako rano je uzeo učešće u političkom životu i to kao član Radikalne stranke. Ime iz Alkibijad Nuša u Branislav Nušić menja kada je postao punoletan, odnosno kada je napunio 18 godina. Takođe je ostao upamćen i po pseudonimu Ben Akiba, koji je koristio kada je objavljivao neka dela.
Nedugo nakon toga, kada je imao samo 19 godina, Branislav Nušić je napisao i komediju Narodni poslanik. Bila je to prva u nizu njegovih maestralnih komedija, koje se i danas izvode u mnogim pozorištima.
Studirao je pravne nauke u austrijskom gradu Gracu, da bi 1886. godine na Velikoj školi, preteči Beogradskog univerziteta 1886. godine i diplomirao.
Učestvovao je Nušić i u Srpsko-turskom, a potom i u Srpsko-bugarskom ratu. Zbog ismevanja mnogih događaja, situacija i generalno tadašnjeg društva, Branislav Nušić je često hapšen, a njegova dela su zabranjivana.
Vremenom je Nušić postao i zvaničnik tadašnjem Ministarstva inostranih dela, odnosno spoljnih poslova. U vreme kada je bio na funkciji pisara u konzulatu Srbije u Bitolju, ženi se Darinkom, čiji je ujak bio tada konzul u Bitolju. Kasnije Nušić postaje konzul u Prištini. Od tada i datiraju i sećanja na stradanje srpskog naroda, koje je objavio u delu Pisma konzula.
Branislav Nušić je potom bio i sekretar pri Ministarstvu prosvete, da bi upravnik Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu postao 1904. godine.
Bio je, pored ostalog i na čelu Narodnog pozorišta u Sarajevu, a njegovom zaslugom nastaje i beogradsko pozorište Boško Buha, odnosno tada Rodino pozorište. Tačnije, kasnije je Margita Predić-Nušić, njegova ćerka osnovala pozorište Boško Buha.
Za redovnog člana Srpske kraljevske akademije je Branislav Nušić izabran 1933. godine, na dan 10. februara.
Branislav Nušić najpoznatija dela
Prilično je izvesno da čak i oni koji ne uživaju u čitanju, znaju za mnoga Nušićeva dela. Tim pre što se radi o vanvremenskim komedijama, koje se i dan danas prikazuju u mnogim pozorištima širom naše zemlje. Mnoga od njih su i ekranizovana.
Neka od najpoznatijih dela Branislava Nušića su:
- Hajduci
- Gospođa ministarka
- Narodni poslanik
- Pokojnik
- Sumnjivo lice
- Dr
- Put oko sveta
- Ožalošćena porodica
- Mister Dolar
- Vlast
- Protekcija
- Tako je moralo biti
- Opštinsko dete
- Devetsto petnaesta
- Knez Ivo od Semberije
Narodni poslanik Branislav Nušić
Književni rod i vrsta: Drama/komedija (komedija naravi)
Tema dela: ismevanje vlasti i ljudi koji teže vlasti
Narodni poslanik Branislav Nušić prepričano
Prvo komediografsko delo Nušić je, kao i kasnija, posvetio nekim posve zanimljivim, mahom društvenim situacijama. U ovom slučaju je radnja dela Narodni poslanik smeštena u jednu palanku u Srbiji, pred sam kraj 19. veka.
Iako je primarno u pitanju koemdija, zbog karakteristika samog dela se smatra komedijom naravi, odnosno komedijom karaktera.
Akcenat radnje komedije Narodni poslanik je na izboru poslanika, koji će biti predstavnik palanke u parlamentu, ali i sve ono što prati taj, za palančane vrlo značajan događaj.
Gazda po imenu Jevrem Prokić je centralna ličnost ovog dela. Kao palanački gazda, koji ima dovoljno novca, Jevrem želi i političku moć. Tu su i drugi likovi, među kojima su najznačajniji:
- Pavka, Jevremova supruga
- Danica, njihova ćerka
- advokat Ivković, stanar u gazda Jevremovoj kući
- Marina, Ivkovićeva tetka
- Sreta Numera
- Spira i Spirinica
- Sima Sokić, pisar u policiji
Komediju Narodni poslanik Branislav Nušić podelio je u tri čina i vrlo sažeto maestralno prikazao celokupnu sitauciju, ali i aktere, nastojeći da izvrne ruglu sve ono što mnogi ljudi u takvim i sličnim situacijama inače primećuju, ali uglavnom se trude da ne komentarišu.
Prikaz Jevrama Prokića, glavnog junaka dela, Nušić daje na samom početku, kojom prilikom čitaoca upoznaje i sa time o čemu će biti reči u delu, te gde se događa.
I ne samo da čitalac saznaje da će Jevrem da se kandiduje za poslanika, već da to želi da učini i advokat Ivković. Da bi sve bilo još zanimljivije, advokat je u ljubavi sa Danicom, Jevremovom i Pavkinom ćerkom, sa kojom će se i veriti na kraju prvog čina.
Do zapleta dolazi u drugom činu, kada se pojavljuju i drugi likovi. I tu čitalac shvata koliko je zapravo sukob između predstavnika vladajuće stranke, koju predstavlja Jevrem i opozicije, oličene u advokatu Ivkoviću, ozbiljan. Doduše, on izaziva smeh kod čitaoca, ali ga akteri shvataju izuzetno ozbiljno, iako su postali praktično rođaci, nakon veridbe advokata i Danice.
Treći čin nudi rasplet, koji je takođe izuzetno zanimljiv. Zapravo završnu scenu komedije Narodni poslanik Nušić je maestralno prikazao, jer ona čitaocu daje mogućnost da u svojoj svesti završi delo na način koji želi.
I jedan i drugi kandidat imaju željud a se obrate svojim biračima, ali tu nastaje problem. Ivković ima već pripremljen govor, a gazda Jevrem ne. Zato Danica odlučuje da jednostavno prepiše verenikov govor i daje ga ocu. Tak odolazi do izuzetno komične situacije, pa se i jedan i drugi potencijalni poslanik obraćaju glasačima na istovetan način.
Narod bira Ivkovića, a gazda Jevrem plače – zbog čega, ostaje na čitaocu da zaključi.
