Grčki kapetan odbio da bombarduje Srbiju… Marinos Ricudis je heroj… Hvala vam što ste stali uz bratski narod…

Sve to i još mnogo toga možemo da pročitamo na društvenim mrežama uglavnom 24. marta svake godine, počev od 1999. godine, kada su snage NATO alijanse bombardovale tadašnju Saveznu Republiku Jugoslaviju, a primarno Republiku Srbiju.

Stradalo je mnogo nedužnog stanovništva naše zemlje, ali i vojnika i dece…bombardovanje 1999. ostavilo je značajne posledice ne samo u fizičkom i ekološkom smislu, nego i u psihičkom.

Ko se seća bombardovanja, a sećaju se mnogi danas, suvišno je da bilo šta još dodamo…posebno je svima bilo traumatično bombardovanje RTS-a, pa bombardovanje Niša i voza u Grdeličkoj klisuri, autobusa…i stradanje mališana, ni krivih ni dužnih, koji su tek pristigli na ovaj svet, a već su „zaslugom“ takozvanog Milosrdnog anđela, kako je NATO agresija nosilo zvaničan naziv, morali da ga napuste.

Grčki kapetan odbio…

Ostao je gorki ukus svima koji pamte bombardovanje Srbije, dok nove generacije često ne uspevaju da razumeju šta to mi imamo protiv Amerikanaca, koje su mnogi od nas smatrali predvodnicima te surove agresije na našu zemlju i nedužne ljude.

Ipak, koliko god NATO bombardovanje Jugoslavije bilo surovo, bilo je i onih svetlih trenutaka i ljudi, koji su uspeli, koliko-toliko da taj period ulepšaju. Ako se on uopšte može ulepšati, naravno.

Priču o tome da je grčki kapetan odbio da bombarduje Srbiju čuli smo tek kasnije, kada je o tome smelo da se govori. Iako su Grci i te kako znali na čiju stranu u to vreme žele da stanu.

Ne treba zaboraviti da je Republika Grčka svakako jedna od članica NATO alijanse i da po prirodi stvari ima određene obaveze. Ali, to je zvanična politika nama bratske zemlje…narod je nešto drugo.

Grci protiv bombardovanja Srbije

Nije tajna da su u Atini, Solunu i drugim gradovima širom Grčke, te 1999. godine organizovane demonstracije, u znak podrške srpskom narodu, koji grčki narod tradicionalno smatra bratskim.

Isto tako nije tajna da su protesti protiv bombardovanja Srbije u Atini bili najmasovniji protesti koji su zabeleženi u glavnom gradu Grčke.

Nije tajna ni da su Krfljani išli da se obračunaju sa pilotima „sumnjivog“ aviona, za koji su mislili da treba da bombarduje Srbiju.

Nije tajna da su kod Litohora, pripadnici Komunističke partije Grčke pokušali i uspeli da spreče da NATO kamioni prođu kroz teritoriju njihove zemlje, kako bi Srbiji prišli sa kopna.

Ima tu još mnogo onoga što nije tajna, poput pomoći koju su Grci sporadično prikupljali i donosili svojim prijateljima u Srbiji.

Marinos Ricudis

Priču o tome da je grčki kapetan odbio da bombarduje Srbiju čuli su mnogi i iz godine u godinu je sve više ljudi u Srbiji, koji su svesni značaja odluke Marinosa Ricudisa.

I baš zato je i Beograd bogatiji za jedan mural, onaj koji je na ideju Vasiliosa Proveleggiosa, predsednika Građanske stranke Grka Srbije ta politička partija izradila u Dunavskoj ulici, na kojoj je prikazan Marinos Ricudis.

Dana 23. januara 2018. godine je grčki kapetan dobio i orden Svetog cara Konstantina, koji mu je dodeljen u Srpskoj Patrijaršiji u Beogradu, ali ne treba zaboraviti da je Marinos Ricudis pre toga odbio odlikovanje koje mu je ponuđeno od strane predstavnika Ambasade Republike Srbije u Grčkoj i to u ime naše zemlje.

Kao pravoslavac ne mogu da učestvujem u napadu na bratski narod!

Upravo tom rečenicom je grčki kapetan opravdao svoj postupak, odnosno odluku da vojni brod „Temistoklis“ odveze na konkretnu lokaciju u Jadranskom moru, kako bi sa njega bila bombardovana naša zemlja.

Prošao je sudske procese nakon toga…proglašen je krivim jer je odbio da izvrši naređenja…rašćinjen je, ali se ipak nije pokajao, što dokazuje iz godine u godinu, kroz podršku Srbiji na ličnom nalogu na jednoj društvenoj mreži.

Pobuna posade vojnog broda „Temistoklis“

Priča koja je prethodno navedena, mnogima je dobro poznata. Međutim, ima nešto o čemu se nije govorilo mnogo, iako bi trebalo, a odnosi se i na ostale grčke vojnike, koji su bili na pomenutom vojnom brodu.

Na grčkom sajtu „Alt“ preneto je sećanje Nikosa Gardikisa (Γαρδίκης Νίκος), koje jasno oslikava kakva je atmosfera vladala među grčkim vojnicima…bilo ih je 210 i to, prema Gardikisovom svedočenju 90 je bilo što mornara, što oficira i podoficira, te 120 vojnih obveznika.

Sada već daleke 1999. godine, pred sam kraj februara, vojni brod „Temistoklis“ dobija naređenje da se priključi Stalnim snagama mornarice Mediterana – SNFM (Standard Naval Force Mediteranian).

Podsećanja radi, upravo su te snage bile zadužene za bombardovanje Srbije 1999. koje će uskoro uslediti.

Kako svedoči Gardikis, mnogima se ta ideja uopšte nije dopala, pa je došlo i do rasprave među onma koji su boravili na brodu, da bi uskoro poslali i prvo protestno pismo upućeno kako tadašnjem ministru odbrane Republike Grčke, tako isto i medijima, koje je poslato 13. aprila 1999. godine.

U tom protestnom pismu jasno je bilo navedeno da članovi posade vojnog broda “Temistoklis” ODBIJAJU da služe NATO-u.

Mediji su sve to prorpatili, pa su se čak mogli pročitati i naslovi poput onoga:

Zastava koja ne pristaje nijednom grčkom detetu!

Iako su bili upozoreni da ne bi trebalo to više da rade, grčki vojnici, mornari, podoficiri i oficiri sa pomenutog vojnog broda su uputili i drugo protestno pismo, ovog puta javno.

Protest uzima maha

Vesti o protestu članova posade broda „Temistoklis“ u narednih nekoliko dana preplavljuju grčke medije, dok Grci masovno podržavaju njihov bunt, istovremeno osuđujući bombardovanje i rat.

Političari iz vladajuće partije PASOK uglavnom besne, navodi Gardikis. Ipak, mnogi objavljuju pisma podrške, poput brojnih sindikata, zatim udruženja studenata i drugi.

Ali, članovi posade donekle su podeljeni, što izaziva prepirke među onima koji su za učešće i onima koji se tome protive, iako vremenom broj ovih drugih se polako uvećava.

I kako to obično biva, oni koji su protiv učešća grčkih snaga u bombardovanju Srbije bili su kažnjavani, pa je čak guverner posle sindikalne podrške posadi broda, doneo odluku da im se ukinu sva plaćanja, što je opet kod onih, koji su do tada bili za uččešće, izazvalo svojevrstan revolt i dovelo do toga da se broj članova posade koji je bio protiv učešća, poveća.

Kako navodi Gardikis, u to vreme je i njegova porodica dobijala anonimne pretnje, ali uprkos tome on kasnije izlazi pred medije i jasno stavlja do znanja svima šta se događa na vojnom brodu “Temistokles”.

U to vreme Kostas Simitis, aktuelni premijer Grčke, izjavljuje:

Poslaću grčke vojnike gde god hoću, bez ikakvih ograničenja!

Nastavak ovog svedočenja prenosi FB grupa Grčka i Srbija:

Svanuo je i 21. april 1999. godine…

Trebalo je promeniti zastavu na brodu „Temistoklis“ i umesto grčke, istaći zastavu NATO pakta.

U Salaminskom moreuzu, gde je brod bio usidren, okupljaju se ljudi…automobili sa obale trube u znak podrške posadi broda…mornari plaču u tišini…guverner se kune da će svi biti smenjeni ako ne odu u rat…

Narednih dana posada broda ima više zadataka nego inače…nervno napeti zbog takvog pritiska, mornari uveče uz gitaru pevaju i učvršćuju prijateljstva.

Stelt avioni nadleću brod „Temistoklis“, koji je tih dana korišćen kao podrška američkim snagama. Područje patroliranja menjalo se na svakih 10 dana i brod je bivao sve bliži crnogorskoj obali.

Reakcija mornara bila je još intenzivnija, navodi Gardikis.

Dok su bili stacionirani blizu Barija, razgovarali su sa vozačima kamiona koji su prevozili uniforme i drugu opremu u Albaniju, za potrebe terorističke OVK.

Na brodu „Temistoklis“ grčki mornari pišu NOVO PROTESTNO PISMO, koje je pročitano mnogima na brodu…narednih dva dana u brodskom toaletu se nalazilo to pismo, tako da su svi koji su to želeli, mogli da ga potpišu. Kako navodi Gardikis, svi su želeli da vode računa o tom papiru. Prvi put su se mornari posvađali oko toga ko će biti odgovoran za to da se pismo nađe u svih pet toaleta na brodu, tako da ga svi mogu potpisati

Bilans je bio 38 potpisa, uz naknadni protest mnogih koji nisu znali da pismo postoji.

Iste noći, jedan hrabri grčki mornar skida sa broda NATO zastavu i u zanosu je donosi ostalima da je zapale. Nisu to uradili, jer su znali da će im već na sledećoj stanici biti data nova zastava.

Ipak to se nije desilo…

U međuvremenu brojni protesti utiču na to da budu kasnije naručene grčke zastave.

Američki admiral, komandant SNFM-a dolazi na brod, kako bi uverio posadu da oni ne bombarduju Jugoslaviju, iako su svi znali da upravo te snage svakodnevno ispaljuju rakete. Malo je onih koji su se odazvali njegovom pozivu…uglavnom oficiri i poneki podoficir i mornari koji nisu na vreme smislili izgovor, navodi Gardikis u svom sećanju.

Po završetku bombardovanja, Gardikisu sleduju kazne. Desetine dana zatvora…zabrana izlaska u lukama i sećanje na hrabri čin posade broda „Temistoklis“, koji su makar pokušali da se usprotive zločinačkom bombardovanju bratske pravoslavne zemlje, koliko je to bilo u njihovoj moći u tom trenutku.