Kako je Gavrilo Princip promenio istoriju?

Malo je takvih ljudi koji su ubili nekoga, a decenijama kasnije ih ljudi i dalje pamte. I ne samo da ih pamte, nego ih i slave kao heroje. Jedan od njih je i Gavrilo Princip, u čijem imenu leži i odgovor na pitanje kako je počeo Prvi svetski rat.

Iako Veliki rat, kako se još naziva, kao i svaki drugi rat, nije bio lak za ljude koji su u to doba živeli, nema sumnje da je u velikoj meri uticao na istorijske prilike u svetu. U svakom smislu.

Iz malenog Sarajeva, tada u sastavu Austrougarske monarhije, odjeknuli su pucnji koji su promenili tok istorije. Za njih je bio zaslužan Gavrilo Princip, hrabri Srbin, revolucionar, koji se žrtvovao da bi njegov narod uspeo da se oslobodi od okupatora.

Ko je bio Gavrilo Princip?

Na području današnje Bosne i Hercegovine, koja je u to doba bila deo austrougarske teritorije, rođen je Gavrilo Princip. Njegovo rodno mesto je Veliki Obljaj, a kasnije samo Obljaj, koje teritorijalno pripada bosanskograhovačkoj opštini.

Zanimljivo je pomenuti da porodica u kojoj je rođen nije oduvek nosila to prezime. Kako navodi „Srpska enciklopedija“, njihovo prezime je bilo zapravo Jovićević. Do početka 18. veka živeli su u Grahovu, na području Crne Gore.

Nije poznato zašto su se preselili u kninsko selo Polače, kao što nije poznato ni zašto su promenili prezime i uzeli prezime Čeko. Postoje, međutim neke priče o tome da prezime Čeko ima veze sa time što su pljačkali putnike, budući da su bili u graničarskoj službi.

Za prezime porodice Princip vezuje se Todor, koji je bio njihov predak. Budući da je bio ne samo silovit, nego i principijelan, ali i naročito poštovan, to porodica menja prezime u ovo po kome ih je kasnije proslavio Gavrilo Princip. U to doba se i sele u Veliki Obljaj, gde se 1894. godine, na dan 25. jula (po crkvenom kalendaru 13. jula) rađa i Gavrilo. U dokumentima je kao datum njegovog rođenja ipak zaveden 26. juli te godine.  

Njegovi roditelji, Marija i Petar, bavili su se različitim poslovima, ne bi li prehranili decu. Gavrilo Princip imao je još osmoro braće i sestara. Nažalost, od devetoro dece, osim njega, preživela su samo još dvojica sinova, Jovo i Nikola, koji je bio i najmlađi. Budući da je rođen na dan kada Srpska pravoslavna crkva obeležava spomen na Svetog Arhanđela Gavrila, to mu sveštenuk i nadenu ime. Sve to uprkos želji njegove majke da sina nazove Špira, po svom bratu.

Nakon završena tri razreda Sarajevske gimnazije i polaganja ispita četvrtog razreda u Tuzli, Gavrilo Princip odlazi u Beograd. Tu upisuje Prvu beogradsku gimnaziju u Dušanovoj ulici, koja se i danas tamo nalazi.

Skroman i pošten kakav je bio, nije se libio da novac koji je dobijao od roitelja daje onim prijateljima, kojima je bio potrebniji. A on je pronalazio dodatne poslove, kako bi zaradio. Tako je zabeleženo da je bio i jedan od radnika koji je dao svoj doprinos prilikom radova u beogradskoj Karađorđevoj ulici, kada je postavljana kaldrma. U to doba je imao i značajnu povredu nosa, dok je radio na građevini.

Iako je tokom života u Beogradu bio na velikim mukama, jer je više bio gladan nego sit, njegov duh ostao je vedar i nesalomiv. Tokom Prvog balkanskog rata je, kao i mnogi hrabri Srbi tog doba, želeo da da svoj doprinos odbrani otadžbine. Ali zbog niskog rasta i slabe konstitucije nije bio primljen ni tokom Prvog, ali ni tokom Drugog balkanskog rata.

Nije uspeo da maturira u Beorgadu, jer se vraća u Sarajevo pre nego što je položio gimnazijsku maturu. Iako je Sarajevski atentat bio na pomolu, Gavrilo Princip se vratio i zbog još nečega. Želja mu je bila da Jelenu Jezdimirović, u koju je pretpostavlja se bio zaljubljen još od školskih dana, vidi još jedared.

Sarajevski atentat

Da bi se bolje razumeo značaj koji je Gavrilo Princip imao za istorijske prilike toga doba, ali i kasnije, mora se imati u vidu da je taj hrabri mladić imao samo 24 godine kada je preminuo.

Vrlo rano je pokazao svoje revolucionarne sklonosti i želju da svoj narod oslobodi austrougarske vlasti. Upravo to i činjenica da je bio član revolucionarne organizacije Mlada Bosna, doveli su i do dana kada se odigrao Sarajevski atentat. Baš taj događaj se smatra i direktnim povodom za izbijanje Velikog rata.

Verovarno niko ne bi ni mogao da nasluti da će oniži Gavrilo Princip, koji je bio nekako uvek povučen i tih, ali i jedan od omiljenih članova pomenute revolucionarne organizacije, biti taj koji će imati dovoljno hrabrosti da povuče oroz i na taj način zauvek promeni tok istorije.

Jedan od istorijski značajnih događaja koji se zbio na Vidovdan, bio je i Sarajevski atentat 1914. godine.

Nisu samo nadvojvoda Franc Ferdinand i njegova supruga tog dana ubijeni, već je taj događa označio kraj austrogarske vlasti i početak Prvog svetskog rata.

Srpski revolucionari su smatrali da je dolazak austrougarskog nadvojvode na najsvetiji srpski praznik u Sarajevo bio ništa drugo nego provokacija. Zato su odlučili da uzmu stvar u svoje ruke. Bilo ih je šestorica koji su uzeli učešće u Sarajevskom atentatu. Na kraju je Franca Ferdinanda ubio lično Gavrilo Princip. Prethodno je Nedeljko Čabrinović napravio grešku i u tome nije uspeo, dok preostala četvorca srpskih revolucionara nisu ni dobila priliku za to. Ali hrabri Gavrilo Princip jeste.

Vrlo brzo nakon atentata je i uhapšen.

• Šta znači ime Sofija?
• Ko su Bunjevci i da li su Bunjevci Hrvati?
• Gde se može videti polarna noć?
• Šta se radi sa stvarima pokojnika?
• Gde kupiti zbirke za Malu maturu?

Kako je umro Gavrilo Princip?

Samo 24 godine je imao Gavrilo Princip kad je umro. Zbilo se to dana 28. aprila 1918. godine u češkom gradu Terezinu, na tadašnjoj austrougarskoj teritoriji.

Već tokom hapšenja je zabeleženo da su austrougarski vojnici surovo tukli Gavrila, koji je prethodno popio kalijumcijanid, ne bi li tako okončao život. Ali usled tolikog batinanja, on je povraćao, pa je tom prilikom izbacio i značajnu količinu popijenog cijanida.

Suđeno mu je u Sarajevu, u periodu od 12. do 23. oktobra te 1914. godine.

Zabeležena je i jedna od, možda najpoznatijih izjava ovog hrabrog srpskog revolucionara:

Kao razlog za to da bude izvršen atentat, Gavrilo Princip je istakao trpljenje i osiromašenje srpskog naroda:

Što je potpuno osiromašio, što ga smatraju stokom. Seljak je osirotio, upropastili su ga potpuno. Ja sam seoski sin i znam kako je na selu. Zato sam hteo da se osvetim i nije mi žao.

Zbog pravne borbe oko toga da li je Gavrilo punoletan ili ne, gde je na kraju prihvaćen crkveni datum njegovog rođenja 13. jul, kao zvanični, pa samim tim nije mogao da bude osuđen na smrtnu kaznu, presuda je doneta – 20 godina teške robije. Posebnu surovost su austrougarske vlasti pokazale u dodatku presude, po kome je na dan kada je izvršio Sarajevski atentat trebalo da provodi u surovoj tamnici potpuno sam i to na tvrdom ležaju.

U češkom gradu Terezinu se nalazio zatvor u kome je poslednje godine života, u najsurovijim uslovima proveo Gavrilo Princip. Sahranjen je, kao i njegovi saborci u zajedničkoj, neobeleženoj grobnici u tom gradu. Na svu sreću, František Lebl, Čeh koji je bio u austrijskoj vojnoj službio, skicirao je to mesto.

Zahvaljujući tom njegovom odvažnom potezu, posmrtni ostaci trojice srpskih revolucionara, Principa, Grabeža i Čabrinovića, prenete su u njihovu rodnu zemlju. Na Starom groblju u Sarajevu su u zajedničkoj grobnici njihovi pomsrtni ostaci položeni 1921. godine, na dan 7. jula.

Kadkakozasto.com / B.A.