Budući da je izuzetno značajnu ulogu u životu Isusa Hrista, te generalno u hrišćanskoj tradiciji imao apostol i jevanđelist Jovan, to se Praznik njemu posvećen obeležava dan nakon Bogojavljenja.

Poznato je da je još u dalekoj prošlosti Jovanjdan slavljen odmah nakon Bogojavljenja, Praznika koji obeležava spomen na krštenje Isusa Hrista u reci Jordan, koje je izvršio niko drugi, do Sveti Jovan Preteča i Krstitelj, što su epiteti koji se uvek navode uz ime ovog Sveca.

Sama činjenica da je Sveti Jovan zaštitnik ne samo mnogih gradova, pa i Malte kao države, već i mnogih zanatlija, ali i porodica, dovodi do toga da je Sveti Jovan Krstitelj slava vrlo česta, te procene pokazuju da se u Srbiji nalazi na visokom trećem ili četvrtom mestu po broju slavara.

Kad je Sveti Jovan?

Uzevši u obzir da je u pitanju nepokretan praznik, to je i odgovor na pitanje kad je Sveti Jovan, uvek isti.

Naime, Srpska pravoslavna crkva praznik posvećen ovom Svecu obeležava svake godine na dan 20. januar. Zapravo, Jovanjdan se tog datuma slavi u svim onim Crkvama koje poštuju stari kalendar.

Što se tiče Crkava koje poštuju novi kalendar i reformisani Milankovićev kalendar, kao što ga poštuje na primer Grčka pravoslavna crkva, Sveti Jovan se obeležava svake godine 7. januara, kada se u Srbiji slavi Božić.

Jovanjdan običaji

Ono što je posebno važno jeste da se na dan Svetog Jovana ima u vidu kako je ovaj Svetitelj stradao, uzevši u obzir da je car Irod, zahvaljujući obmani njegove supruge, carice Irodijade i njene ćerke Salome, naredio da apostolu Jovanu bude odrubljena glava.

Iz tog razloga se na Jovanjdan običaji odnose često na taj događaj, pa postoji verovanje da ne bi trebalo piti i jesti ništa što je crveno, uzevši u obzir da se u tom slučaju crvena boja vezuje za krv ovog Svetitelja koji je potpuno bio nevin. Isto tako se preporučuje da ljudi tog dana ne koriste makaze i noževe, kao i da žene ne pletu.

Jedan od možda najzanimljivijih običaja koji je vezan za Svetog Jovana Preteču i Krstitelja poznat je kao pranje ikona ili umivanje ikona. Iako se on danas vrlo retko gde primenjuje, nekada je bilo uobičajeno da se na Jovanjdan običaji fokusiraju upravo na umivanje ikona.

Naime, ljudi bi na taj dan iznosili ikone iz svojih kuća, a nakon što se završi jutarnja liturgija na Jovanjdan, te bi otišli do potoka ili reke, ali i do bunara, tamo bi nakvasili krpu u vodi i njome obrisali ikone.

Bilo je prisutno uverenje da su svi oni koji bi se oglušili o ovaj, vrlo zanimljiv običaji, mogli da očekuju i kaznu. Obično je to podrazumevalo da će im zbog neumivanja ikona, u toku te godine i ruke i noge biti oduzete.

Još jedan vrlo zanimljiv običaj vezan je za bratimljenje, ali i kumstvo. Zapravo se verovalo da ukoliko neko želi da se zbratimi ili okumi, to treba baš da učini na Jovanjdan.

Da li je Sveti Jovan posna ili mrsna slava?

S  obzirom na to da ne pada u vreme posta, Sveti Jovan Preteča i Krstitelj kao krsna slava nije postan.

Međutim, ako vas zanima da li je Jovanjdan posla slava, odgovor će zavisiti od toga kog dana pada 20. januar.

Naime, isto kao i kada su u pitanju druge slave, koje ne padaju u vreme posta, tako i za Jovanjdan važi pravilo da ako je 20. januar te godine u sredu ili petak, običaj je da se priprema posna trpeza.