Drevni grad na jugoistoku Turske, Mardin danas izgleda kao da je izronio iz same prošlosti, lebdeći na litici planine Tur Abdin sa pogledom na nepregledne ravnice Mesopotamije. Njegove uske uličice, mediteranski kameni zidovi i minareti koji paraju nebo pričaju priču staru hiljadama godina.
Mardin se često nazivan “muzejem pod otvorenim nebom”. Odolevao je vekovima i kroz istoriju bio svedok uspona i padova velikih carstava, religijskih previranja i kulturnih raskršća.
Danas, Mardin odiše živopisnom atmosferom, gde se miris začina i turske kafe meša sa zvukovima ezana koji odjekuje sa minareta. Uprkos modernizaciji, grad je uspeo da očuva svoju autentičnost i ponudi posetiocima uvid u prošlost sa svim njenim složenostima.
Mardin – kratka istorija
Arheološki dokazi sugerišu da su na ovom području živeli Huriti još u trećem milenijumu pre nove ere. Kasnije su ga naseljavali Asirci, Vavilonci, Persijanci i Rimljani, dok su Arapi, Seldžuci i Osmanlije. Svi oni su ostavili neizbrisiv pečat na arhitekturu i kulturu grada. Njegov naziv potiče od aramejske reči Marda, što znači tvrđava. Sve to i ne čudi, s obzirom na to da je Mardin strateški bio značajan.
U srednjem veku, Mardin je bio deo moćnog Artukidskog Emirata, čiji su vladari ostavili neke od najlepših primera islamske arhitekture. Kasnije su ga osvajali Mongoli i Osmanlije, ali je i dalje ostao centar trgovine, umetnosti i nauke, zahvaljujući karavanima koji su prolazili preko legendarnog Puta svile.
Legende Mardina i atrakcije
Prema jednoj lokalnoj legendi, Mardin je bio grad u kojem su se anđeli spuštali na zemlju kako bi preneli poruke smrtnicima. Veruje se da je njegov položaj, visoko iznad ravnica, bio mesto gde su nebo i zemlja najbliži jedno drugom. Jedna od priča govori o skrivenom blagu koje su anđeli ostavili u tajnim podzemnim prolazima ispod grada. Iako su mnogi tragali za njim, niko ga nikada nije pronašao.
Druga legenda povezana je sa crkvom Mor Behnam, gde se priča da su čudotvorna isceljenja bila česta. Ljudi iz dalekih krajeva dolazili su da pronađu duhovnu utehu u senkama njenih kamenih svodova.
Jedan od najimpresivnijih prizora u Mardinu je Mardinska tvrđava, koja ponosno stoji na vrhu brda već više od hiljadu godina. Poznata i kao “Orlovsko gnezdo”, tvrđava je nekada bila ključna odbrambena tačka, a danas se sa nje pruža spektakularan pogled na ceo region.
Ulu džamija, izgrađena u 12. veku, poznata je po kupoli i minaretu sa prelepim ukrasima. Tu je i hrišćansko nasleđe, Manastir Dejrulzafaran nezaobilazna atrakcija u Mardinu. Drevni manastir bio je duhovno središte sirijskih pravoslavaca i još uvek je aktivno mesto bogosluženja.
Bazilika svete Marije i Crkva sv. Ananije svedoče o vremenu kada su hrišćani, muslimani i Jevreji živeli jedni pored drugih u harmoniji, dok su zanatlije, trgovci i učeni ljudi delili znanje i veštine.
Nijedna poseta Mardinu nije potpuna bez uživanja u njegovim specijalitetima. Jedan od najpoznatijih je ukusna kaburga dolmas, specijalitet od jagnjećih rebara punjenih pirinčem, orasima i začinima. Ljubitelji slatkiša ne smeju propustiti harire tatls, gustu supu od mleka, brašna i putera sa dodatkom šećera i cimeta.
A za autentično iskustvo, popijte čaj u nekoj od starinskih gostionica dok slušate lokalne priče.
Kako doći do Mardina iz Srbije i kada?
Mardin je udaljen oko 1.800 kilometara od Beograda. Najlakši način da se stigne je letom do Istanbula, a zatim domaćim letom do aerodroma u Mardinu ili obližnjem Dijarbakıru. Alternativno, može se koristiti autobuski prevoz iz Istanbula ili Ankare, ali to može trajati više od 15 sati.
Najbolje vreme za posetu Mardinu je proleće (april – jun) i jesen (septembar – novembar), kada su temperature prijatne i omogućavaju lagane šetnje kroz kamene uličice. Leta mogu biti ekstremno vrela, dok zime ponekad donose sneg.
Mardin nije samo obična destinacija. On je iskustvo, vremeplov kroz epohe, spoj kultura i verovanja. Bilo da dolazite zbog istorije, arhitekture, hrane ili jednostavno želite da izgubite pojam o vremenu u njegovim uskim sokacima, jedno je sigurno: Mardin će vas očarati i naterati da mu se u mislima uvek vraćate.
