Polemika koja iz godine u godinu uzima maha među vernicima, i onima koji to nisu, u određenim periodima godine, gotovo uvek je vezana za nekoliko uobičajenih tema.

Izuzev one da li je Sveti Luka ili Noć veštica, to je i, sada već čuvena rasprava oko toga da li je Sveti Trifun ili Dan zaljubljenih? Naravno, ne treba zaboraviti ni ono da su „Grci katolici“, budući da Božić obeležavaju 25. decembra i kako to Grci slave Uskrs isto kao i mi?

Istini za volju, kada bismo znali malo više o istoriji Noći veštica ili Dana zaljubljenih, te kada bismo znali istoriju kalendara, koji je izradio Milutin Milanković, možda ne bismo sa tolikim podozrenjem posmatrali čitavu priču o pomenutim temama. I naravno, kada bismo se setili da u prirodni osobe koja sebe smatra vernikom, ipak ne bi trebalo da postoji osuda prema bilo čemu ili bilo kome, možda ne bismo bili svedoci brojnih rasprava i na društvenim mrežama i na portalima oko ovih tema.

Sveti Luka – Lučindan

Crkve koje se pridržavaju Julijanskog kalendara spomen na Svetog apostola i jevanđelistu Luku obeležavaju svake godine 18. oktobra, dok one koje poštuju Gregorijanski kalendar, to čine 31. oktobra.

Podsećanja radi, Sveti Luka bio je jedan od Hristovih apostola i ostao je upamćen kao prva osoba koja je imala tu čast da naslika ikonu, na kojoj je prikazan lik Gospoda našeg Isusa Hrista, ali i njegove majke, Presvete Bogorodice, te Svetih apostola Petra i Pavla.

Smatra se autorom trećeg biblijskog jevanđelja, iako o tome postoje donekle podeljena mišljenja.

Danas se mošti ovog Svetitelja nalaze u italijanskom gradu Padova, u crkvi posvećenoj Svetom Nikoli. U Srbiji se nalaze i delovi moštiju ovog velikog Svetitelja i to crkvi pri paraćinskom manastiru Lešje, koja je posvećena prazniku Pokrova Presvete Bogorodice i u crkvi u selu Subjel, nadomak Kosjerića.

Noć veštica

Period koji se u hriščanskoj crkvi posvećuje svima onima koji su stradali za veru, bilo da su u pitanju sveci i mučenici, bilo oni koji nisu još proglašeni ni svecima ni mučenicima a koji su svoj život dali za veru, počinje od praznika poznatog kao Svi sveti. A njemu prethodi i Noć veštica ili Halloween.

Međutim, prisutna je teorija da sve to zapravo ima veze sa Festivalom žetve, koji su proslavljali Kelti. Tačnije, u pitanju je festival Samajn, koji je pre bio vezan za Gaele ili Gele, grupaciju koja je koristila geolski jezik i koja je obitavala mahom na području Škotske i Irske, ali i na ostrvu Men.

Takođe je prisutna teorija da je Noć veštica zapravo vezana za bdenje, koje su pojedini narodi organizovali u noći uoči praznika Svih svetih.

No, bilo kako bilo, Noć veštica se najpre vezuje za područje Škotske i Irske, odakle je najverovatnije prenet migracijama po celom svetu.

Mnogima koji su upoznati sa time šta su poklade i maškare u našoj narodnoj tradiciji, celokupan način obeležavanja Noći veštica na njih i liči, uzevši u obzir da je nošenje maski i kostima jedan od najznačajnijih aspekata tog praznika.

Sveti Luka ili Noć veštica?

Pitanje koje neretko izaziva polemiku glasi:

Da li se 31. oktobra slavi Sveti Luka ili Noć veštica?

Ako pitate nekoga ko sebe smatra vernikom, budite sigurni da će vam odgovoriti da je 31. oktobra Sveti Luka. Sa druge strane, ako pitate nekoga ko nije vernik i više je okrenut savremenim trendovima, sva je prilika da će odgovor biti da se tada obeležava Noć veštica.

I mora se priznati da su i jedni i drugi potpuno u pravu. Svako sa svoga stanovišta.

Ipak, dopadalo se to nekome ili ne, oba praznika zauzimaju značajno mesto u životima današnjih ljudi.

Upravo zato i nema potrebe za polemikom oko toga da li je Sveti Luka ili Noć veštica 31. oktobra, jednostavno zato što neko obeležava jedan, neko drugi praznik. A i jedni i drugi imaju pravo na to!