Niko nije bolje pisao o Vranju i sačuvao od zaborava mnoge običaje tog kraja kao Bora Stanković. Koštana jeste njegovo najpoznatije delo. Isto tako i Nečista krv, Stari dani i Božji ljudi.
U njegovom rodnom Vranju danas se nalazi i kuća u kojoj je rođen. U njoj je proveo detinjstvo Borisav Bora Stanković.
Iako se danas smatra jednim od predstavnika srpske moderne, istina je da su Borina dela realistična. U njima je prikazivao život i običaje ljudi njegovog rodnog kraja.
Razlog zbog koga se baš Koštana među mnogim njegovim delima izdvaja vezan je za jednu činjenicu. Tada je koristio prvi put u svom delu govor Starog Vranja. On je zasnovan na prizrensko-timočkom dijalektu. Doduše, priča o surovoj sudbini glavne junakinje značajna je i baš zato što osvetljava neke običaje, koji su mogli biti zaboravljeni, da ih Bora nije opisao.
Koštana lektira analiza
Književni rod lektire Koštana je drama. Tragikomedija književna vrsta. Vranje je mesto radnje, koja se odvija u periodu nakon oslobođenja Srbije od viševekovne osmanske vlasti. Da budemo precizniji, radnja dela se odvija na najradosniji hriščanski praznik, Uskrs ili Vaskrs.
Tema koju lektira Koštana obrađuje jesu odnosi u društvu toga doba, sa svim pratećim elementima. Misli se tačnije na sukob između tradicionalnog i modernog. Ali i na to gde je mesto pojedinca u svetu toga doba.
Generalno govoreći, Koštana se bavi likovima koji se ne uklapaju u tradicionalnu sredinu. Ne neguju vrednosti koje takva sredina poštuje i neguje.
Na izvrstan način je Bora Stanković uspeo da prikaže pojedince koji se ne mogu smatrati tipičnim ljudima toga doba. Sa jedne strane su hadžije, odnosno bogatiji ljudi toga doba. Sa druge Romi, koji teže slobodnom životu, nesputanom u svakom smislu te reči. To je oličeno u liku glavne junakinje, mlade i lepe Romkinje po imenu Koštana.
Za razumevanje teme ove lektire neophodno je znati i da je Bora Stanković opisao specifično doba u istoriji Srbije.
Bila je to patrijrhalna sredina, u kojoj je muškarac imao glavnu reč. Žena je bila marginalizovana u svakom smislu te reči. I ne samo žena, nego i Romi. U tom i takvom Vranju živela je i Borina Koštana. O njenom glasu i stasu su mnogi sanjali. Mnogi su i odlazili u lokalne kafane, ne bi li je slušali i gledali. Bilo je i onih Vranjanaca koji su se, kako koji, obogatili. I nije bilo ništa neobično ni da ugoste Koštanu i muzičare koji su je pratili, čak i u svojim domovima.
Prepričana lektira Koštana
Iako je uvek bolja opcija pročitati delo u četiri čina, uvek postoji i opcija da se pročita prepričana lektira Koštana.
Pre nego što se upustimo u taj poduhvat, dobro je napomenuti da je lik Koštane zasnovan na jednoj Vranjanki. Njeno ime je bilo Malika. Mnogi Vranjanci su ludovali za njenom pesmom i igrom. O njenoj lepoti su pričali svi.
Iako je njeno ime bilo drugačije, Vranjanci skloni meraku su je zvali Koštana. Među ljudima tog kraja pojam koštana se vezivao uz nekoga ko je jedar, zdrav i jak. A Malika je to nesumnjivo bila.
O tome da li ju je Bora Stanković upoznao ili samo slušao priče o njoj i njenoj lepoti, ali i lepoti njenog glasa i stasa, postoje oprečna mišljenja. Pa ipak, veruje se da ju je Bora upoznao tek kasnije. Tek pošto je njegovo delo osvojilo mnoga tadašnja pozorišta.
4 čina drame
Svaki od četiri čina ove drame podrazumeva i drugačiju scenu. Prvi i treći čin se odvijaju u kući jednog hadžije, čije je ime Toma. Drugi na njegovom imanju. Poslednji, četvrti čin se odvija u romskoj mahali.
Izuzev Koštane i hadži Tome, likovi u drami su i hadžijina ćerka Stana i supruga Kata. Zatim sin Stojan, koji je opčinjen Koštaninom lepotom. Tu su i predsednik opštine, Arsa i njegov brat Mitka. Likovi u ovom delu su i Arsina ćerka, Vaska, kao i njena drugarica Koca.
Prvi čin
Drama Koštana Bore Stankovića počinje scenom u kojoj tri drugarice, Stana, Koca i Vaska razgovaraju o svemu. Posebno o Stojanovom ponašanju, koji je izgubio pamet zbog Koštane i njene pesme.
Sestra kao sestra, pokušava da odbrani brata. Ona ne prihvata da je on jednostavo postao zaluđen mladom Romkinjom.
Međutim, onog trenutka kada ulazi otac Toma, menja se atmosfera. On je ljut i besan. Jedan hadžijski sin je pao tako nisko. Izgubio je glavu zbog nekoga ko, po njegovom mišljenju, nije dostojan mladića iz hadžijske porodice.
Tu na scenu stupa i njegovo lično nezadovoljstvo. I sam je bio prinuđen da se oženi onom, koja je bila iz seljačke porodice. Zato se ne libi da počne da pridikuje svojoj ženi. Svaljuje na nju svu krivicu za Stojanovo, po njegovom mišljenju, neprimereno ponašanje.
I tu se nije zaustavio.
Obraća se svom rođaku, inače predsedniku opštine, Arsi i zahteva da se Koštana uhapsi. Međutim, on to neće uraditi. Kaže da nema razloga za to. Devojka je poštena. Samo ima tu sreću ili nesreću, da svojim glasom i lepotom privlači toliku pažnju.
Drugi čin
Mitke i Koštana su prikazani u drugom činu, sa svim svojim lepim i ne tako lepim osobinama. I tu scenu „kvari“ hadži Toma. Međutim, za razliku od prvog čina, ovde je hadžija prikazan kao čovek od krvi i mesa. On sada žali za proćerdinim životom i time što je silom prilika oženjen onom koju mu srce nije izabralo, već drugi.
Takođe, u drugom činu je prikazan i odnos Stojana i Koštane. Hadžijski sin zaljubljen u onu u koju ne sme. Devojka koja drži do sebe i brine o zaljubljenom mladiću. Zahvaljujući takvom njenom odnosu, on na kraju ovog čina, bez ikakve polemike i svađe, ipak odlazi sa ocem, koji je došao da ga vodi kući.
- Zanimljivosti o automobilima
- Šta znači nonšalantan?
- Ko je bio Mustafa Golubić?
- Nova serija Istanbulsko sećanje
- Kako da muškarac Rak poludi za vama?
Treći čin
Sve se menja za hadžiju u trećem činu, jer ni on nije odoleo čarima lepe Romkinje. U tom činu Stojan od sestre saznaje da je otac ostao u kafani i da uživa u Koštaninom stasu i glasu. Sve ide dotle da se on odriče svoje porodice, svakog ponaosob i svakog iz nekog drugog razloga.
U želji da reši celokupnu situaciju, predsednik opštine donosi odluku da pronađe muža Koštani. To nailazi na neodobravanje i nje i njene majke. Upravo u tom i narednom činu ove drame do izražaja dolazi Koštanina želja da ostane zauvek slobodna i da joj ne budu nametnute neke društvene norme.
Četvrti čin
Posebno je dramatičan poslednji, četvrti čin ove drame. U njemu je prikazana Koštana i njena borba sa samom sobom. Na specifičan način je Bora Stanković prikazao kako jedna nesputana i vesela devojka na kraju ipak odlučuje da prihvati sudbinu, koja joj se nimalo ne dopada.
Stojan pokušava da joj pomogne, kako zna i ume. Pa ipak, iako joj je ponudio da se uda za njega i da zajedno lutaju svetom slobodni, Koštana to odbija. Ona ne želi da ne pripada nikome. Posebno je emotivno teška scena u kojoj Mitka savetuje devojku da zbog porodice ipak treba da prihvati sudbinu koja joj je namenjena, iako je ona od svog života želela nešto sasvim drugo.
Kadkakozasto.com / B.A.
