Jedan od turcizama u srpskom jeziku je i šeftelija. Međutim, u pitanju je reč čije tumačenje, barem ono drugo koje se odnosi na to šta je šeftelija maramica, može da se okarakteriše kao vrlo zanimljivo i autentično.
Ukoliko znamo da se reč šeftali (tr. şeftali) sa turskog jezika prevodi kao breskva, onda je i sasvim jasno šta je šeftelija u Srbiji. Zapravo je u pitanju sorta tog voća poznata kao vinogradarska breskva, mada postoje i tvrdnje da je šeftelija breskva koja se smatra, da tako kažemo običnom. U narodu je ova sorta breske poznata i kao praska.
Šeftelija breskva
Smatra se da drvo brskve potiče sa područja srednje Azije, odakle se proširilo i do naših krajeva, osim kao sirovo voće, šeftelija ili praska, odnosno breskva se koristi i za pripremu džemova, sokova, kompota i drugih specijaliteta.
Još tokom desetog veka pre Hrista zabeleženo je prvo pominjanje ove voćke, koja se najpre vezuje za Drevnu Persiju. Takođe je ta vrsta voća otkrivena i u Drevnoj Kini. Čak postoje indicije da je to voće rado jeo tadašnji kineski car.
Zanimljivo je pomenuti da se Aleksandar Veliki smatra zaslužnim za to što danas stanovnici ovog dela sveta mogu da uživaju u ukusu ove sočne voćke. Smatra se da je, osvojivši Drevnu Persiju upravo on breskvu doneo na evropsko tle. Kasnije se ovo drvo proširilo i na američko tle i to tokom 16. veka, zahvaljujući Špancima.
Šeftelija običaji
Da bi se bolje razumelo kakve veze imaju šeftelija i narodni običaji, mora se dati odgovor na pitanje šta je šeftelija maramica? Običaj koji se za nju vezuje se u najmanju ruku može okarakterisati bizarnim. Ali ako ste čitali delo Zona Zamfirova Stevana Sremca ili gledali film rađen po tom delu, prilično je izvesno da ste videli i scenu u kojoj se pominje šeftelija maramica.
U pitanju je scena nakon koje Mane odlučuje da zaista ukrade Zone i oženi je, jer je od nje dobio jasan znak da ga ona želi. Iako Sremac baš i ne objašnjava tačno šta je šeftelija maramica, mnogo toga se može zaključiti i iz samog dela.
Naime, u davna vremena su devojke na taj način pokazivale nekom momku da baš njega žele za muža. Tako je i Zone uzela jednu svilenu maramicu, zatim njom obrisala intimno područje. Nakon što je maramicu sa njenim intimnim mirisom pažljivo zamotala, zamolila je Vasku da je odnese Manetu. Na taj način mu je jasno stavila do znanja da želi da upravo on bude njen muž, a ne Manulać.
Podsećanja radi, taj deo iz dela Stevana Sremca je ovaj:
Odnesi mu i ovoj – reči mi Zone – i nituj ga: E li je bilo jošte u svet da je devojka na momka ovoj pratila?! – reče i predade mu zavijenu svilenu maramu.
– Što je ovoj?! – kliknu Mane začuđeno kad razvi maramu. – Šeftelija ?!…
– Šeftelija! – prošapta ženica i ustuknu poplašeno dva-tri koraka ustranu.
– Šeftelija?!… — prošapta Mane i zaljulja se od neočekivane sreće.
– Ee! — tvrdi Vaska.
– I… Zone ti, ete, dade ovuj šefteliju? Za men’ ti dade?!…
– Zone…
– L’žeš me, mori!
– Ne l’žem te, – kune se ženica – dve mi oči, ne l’žem te… Ovakva da se naprajim – ako te l’žem! – reče i savi kažiprst kao kuku.
– I Zone pratila? – pita je ponovo Mane.
– Zone, a koj će drugi da prati? – odgovara Vaska. – Ako imaš boga i dušu, a ti si, belkim, pročeti, pa ćeš vidiš ubavo kol’ko je bolna od karasevdah… „Ja si učini’ toj, zbori si Zone, a on sag neka si čini što si hoće i miluje!… Ako mi, reče, ne dođe sag u jesen u kuću, – na prolet će mi dođe tam’ pod Goricu!…“
– Ama! – viknu radosno Mane, i u onom oduševljenju ispali pušku, iako su bili već na samom ulazu u varoš gde ih je Gmitrać čekao, pa zavali ruke iza potiljka i pođe silno kao orao kad hoće da poleti.
– E, što da reknem? – zapita Vaska i portča za njim.
– Rekni gu: Pozdravija vi se Mane da ga čekate, rekni, u prvu nedelju.